Stogodišnjica rođenja slaviste Nikite Iljiča Tolstoja, unuka slavnog književnika rođenog u Srbiji

Jedan od vodećih svetskih slavista, pohađao je rusko-srpsku gimnaziju u Beogradu u vreme okupacije, dok ratne neprilike 1943. nisu naterale porodicu unuka Lava Nikolajeviča Tolstoja na novu selidbu.

Leta 1944. Nikita Iljič priključuje se partizanima, a nakon oslobođenja, dobrovoljno stupa u Crvenu armiju.

Uprkos porodičnoj lozi čvrsto vezanoj za belogardejce, Nikita je bio među prvim zvaničnim povratnicima u Sovjetski Savez nakon rata – njegov sertifikat o repatrijacionom pravu nosio je redni broj šest.

„Nikita Iljič Tolstoj je bio osnivač naučnog pravca etnolingvistike, autor brojnih članaka, urednik filoloških zbornika, član različitih Akademija slovenskih zemalja, ali je za njega Srbija bila posebna, jer se ovde formirao kao ličnost i proveo najsrećnije godine detinjstva“, naglašava Vladimir Tolstoj, savetnik predsednika Ruske Federacije.

Značajno je doprineo izučavanju istorije srpskog jezika i narodne kulture, a običavao je da kaže kako je „Srbija njegova domovina, a Rusija otadžbina.“

Kao rukovodilac projekata Instituta slavistike i balkanistike Ruske akademije, tragao je za prapostojbinom slovenskioh jezika, uključujući tu i ekspedicije koje je lično vodio u beloruskom Polesju, Besarabiji, područjima Azovskog mora i Bugarskoj.

Doktorirao je 1972. sa temom „Pokušaj analize slovenske geografske terminologije“.

„Proučavao je leksiku zajedničku svim slovenskim jezicima, kao i varijacije reči kroz dijalekte jezika. Na primer, reč raduga, na srpskom duga, vezana je za niz običaja, mitoloških predstava čiji je odražavanje u jeziku istraživao. Etnos je nastojao da tumači preko jezika, to jest kulturološke fenomene proizašle iz praslovenskog jezika, što danas zovemo ' slikom sveta'“, navodi akademik Svetlana Tolstoj, supruga Nikite Tolstoja.

„Jako sam želela da se vratim u Srbiju i da snimim ovde epizode u Srbiji zato što osećam tu ljubav prema ovoj zemlji, a moj otac je bio bilingvalan, govorio je dva jezika i podjednako je voleo i Rusiju i Srbiju, a svako veče pred spavanje govorio mi je 'laku noć'“, kaže novinarka Fekla Tolstoj, unuka Nikite Iljiča.

Zajedno sa suprugom Svetlanom Mihajlovnom, Nikita Iljič je zasnovao kapitalno enciklopedijsko delo Slovenske starine, čiji je prvi tom izašao godinu dana pred njegovu smrt, 1995. godine, a peti tom uspešno je kompletiran 2012. 

Na dan rođenja Nikite Iljiča Tolstoja biće otkriven spomenik u njegovom rodnom Vršcu, rad ruskog vajara Ajdina Zejnalova. Uz prateću izložbu povodom jubileja, objavljena je i tematska knjiga koja će biti predstavljena na Međunarodnoj naučnoj konferenciji.