Sećanje na Momčila Gavrića, najmlađeg podoficira u Prvom svetskom ratu

Simbol stradanja, mladosti, otpora i slobode u Prvom svetskom ratu, to je, kažu, bio Momčilo Gavrić. Slike hrabrog, ali ranjenog i izlgadnelog dečaka obišle su svet. Momčilo je na početku rata ostao bez oca, majke, tri sestre i četiri brata. Nemajući gde, pridružio se srpskoj vojsci na Gučevu.

„Najmlađi učesnik Prvog svetskog rata, znači, ne samo u našoj srpskoj vojsci nego u svim vojskama sveta, a znamo da je tada bilo uključeno u Prvom svetskom ratu, odnosno Velikom ratu kako se tada zvao, 33 zemlje, 70 miliona vojnika je bilo pod oružjem, od tih 70 miliona on je bio najposebniji i najjedinstveniji, on je bio najmlađi“, naglašava Goran Vilić, upravnik Muzeja Jadra u Loznici.

Sa Pešadijskim pukom Drinske divizije, Momčilo je prošao sve bitke u Velikom ratu, Albansku golgotu, a sa 11 godina postao je najmlađi podoficir na svetu. Momčilo je dugo godina i od svoje porodice krio životnu priču.

„Momčilo je meni bio stric. Na njega čuvamo vrlo drage uspomene, pogotovu ja dok sam bio mlađi. On je dolazio često, svakih možda dva meseca kod mog oca, pošto su bliski rođaci bili, i tu su odlazili zajedno, i u Trbušnicu, da obiđu njegovu kuću, mada tamo više nije bilo nikoga. Ta kuća još i danas postoji. Pamtim ga kao jednog pravog gospodina“, navodi Slavko Gavrić, Momčilov sinovac.

I uprkos volji njegovih potomaka da obnove Momčilovu rodnu kuću, imanje odavno nije u njihovom vlasništvu i nažolost propada. Sećanje na njega, ipak, i dalje živi i van granica naše zemlje.

U znak zahvalnosti za njegova velika herojska dela, Grci su Momčilu Gavriću na Krfu podigli zlatnu ploču, a francuski predsednik Fransoa Miteran ga je odlikovao zlatnim ordenom. Prvi spomenik u Srbiji Momčilo Gavrić je dobio 25 godina posle smrti, 2018. godine, u svom rodnom gradu.