Knjiga je tu i bez Sajma knjiga

Prazne knjižare, odloženi sajmovi, otkazani događaji na kojima se knjige predstavljaju smanjile su mogućnosti za druženje sa pisanom reči i autorima. Ipak, knjigu nismo zaboravili. S obzirom na višak slobodnog vremena kod većine ljudi usled izolacije, stiče se utisak, da pandemija vraća knjigu u prvi plan. Posete bibliotekama i pozajmljivanje knjiga su u porastu, navodi Jasminka Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda.

„Najviše se traži Pekićevo Besnilo, kao i Kamijeva Kuga. Kada je reč o ostalim delima, građani su iz biblioteka pozajmljivali ono što se inače uobičajeno čita, a to su domaća i svetska književnost. U poslednje vreme dosta se čita i popularna psihologija, kao i knjige o zdravlju, globalizaciji i promenama u svetu. Zanimljvo je da najviše čitaju zaposleni, dok stariji od 65 godina manje dolaze u biblioteke, najverovatnije iz straha da se ne zaraze“, navodi Ninkov.

Knjiga će uvek biti važna ljudima, pogotovo u nesigurnim i teškim vremenima. Jedan veliki deo populacije se čitanjem na neki način „brani“ od navale straha i raznih neprijatnosti koje vreme korone donosi. Čitalačka kultura u Srbiji je veoma dobra, izjavila je za Radio Beograd 1 Maja Šarić, PR Izdavačke kuće „Laguna“.

„Da je čitanje ljudska potreba pokazuje potražnja knjiga svih žanrova i beletristike i publicistike. Odrasli, kada je reč o beletristici, najčešće biraju drame i trilere, kao i knjige popularne psihologije. Naši čitaoci podjednako čitaju domaće i strane pisce, a dosta su tražene i biografije“, napominje Šarić.

Internet i društvene mreže ostavile su mogućnost onlajn narudžbi i dale motivaciju i inspiraciju brojnim ljubiteljima knjige da na razne načine afirmišu knjigu kao najboljeg čovekovog prijatelja.

Ni knjige za decu ne zaostaju, kada je reč o njihovoj potražnji. Roditelji od malena pokušavaju da deci usade naviku za čitanjem. Osim toga traže se i dela koje uče roditelje kako da nauče svoju decu da čitaju, kaže Ljiljana Marinović, direktorka izdavačke kuće „Kreativni centar“.

„Internet prodaja je definitivno porasla i sigurna sam da je sad već navika da naručujemo onlajn i da se više nikada nećemo vratiti klasičnoj kupovini knjiga kakva je bila pre pandemije. U prethodnom period, duplo više knjiga je prodato onlajn. Kada je reč o potražnji, tiraži su bili znatno manji i posledice svakako osećamo“, ističe Marinovićeva.

Sa druge strane, i pisci su bili aktivni, rukopisa ne manjka, ali je još neizvesno kakvog je kvaliteta to štivo, navodi Zoran Hamović, direktor izdavačke kuće „Klio“.

„Mi kao kuća ne objavljujemo domaće prozno stvaralaštvo, već smo usredsređeni na prevode. Vidim da je pandemija bila podsticajna za stvaranje, da su ljudi iskoristili vreme izolacije i posvetili se pisanju. Sad ćemo tek videti šta je proizašlo iz tog pisanja. Da li je pandemija istovremeno uticala i na njihovu inspiraciju i tematsku zaokupljenost ili nije. Mnogi su ovo vreme iskoristili da završe ono što su davno počeli, a nisu uspevali da privedu kraju“, dodaje Hamović.

Tradicionalni Beogradski sajam knjiga drugu godinu zaredom je otkazan iz epidemiloških razloga. Ipak to nije sprečilo izdavače da organizuju sajamske dane kada u knjižarama možete da kupite knjigu na sniženju i do 70 odsto. Odluka da se sajam odloži je dobra zbog zdravlja zaposlenih i posetilaca, ali nije dobra zbog razmene ideja, navodi Ljiljana Marinović iz „Kreativnog centra“.

„Sajam knjiga je za nas mesto gre se susrećemo sa brojnim ljudima, čitaocima, autorima i saradnicima, da razmenimo ideje. Sajam je morao biti otkazan, nažalost, jer takva konunikacija trenutno nije bezbedna, prvo za one koji bi po 12 sati provodili na štandovima, a potom i za posetioce. Verujem da će sledeće godine situacija biti znatno drugačija i da ćemo se družiti onako kao smo navikli, što svi željno iščekujemo“, objašnjava Marinovićeva.

Čitanje relaksira, pruža nam prijatan odmak od stvarnosti i jača mentalnu snagu. Što se mladih tiče utisak je da današnja omladina ne čita dovoljno, a zaključak je da moderne tehnologije, pristup internetu i dostupne onlajn knjige utiču na to se klasične knjige čitaju mnogo manje.