Odlazak Eduarda Limonova – kontroverznog i poslednjeg velikog pisaca

Eduard Limonov rođen je 1943. godine kao Eduard Savenko, pseudonim Limonov uzeo je krajem šezdesetih godina. Objavio je više od 80 knjiga. Pisao je poeziju, prozu, eseje, publicistiku, biografske knjige. Uz maternji ruski, govorio je francuski, engleski i ukrajinski jezik, pisao na ruskom i na francuskom.

Ruska književna kritika ga smatra avangardnim pesnikom i piscem koji je tematski i formalno inovirao rusku književnost u drugoj polovini 20. veka. Njegova politička biografija je u svetskim okvirima poznatija od njegove književnosti.

Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina bio je deo sovjetskog disidentskog pokreta, a kao emigrant živeo je u Americi i u Francuskoj. U Rusiji je osnovao dve političke partije. Kao, kako je pisao, „naoružani novinar“, u nekoliko navrata boravio u bivšoj Jugoslaviji početkom devedesetih. Kandidovao se na predsedničkim izborima 2012. godine, ali mu je kandidatura odbačena iz formalnih razloga.

Za Limonovljevu biografiju vezuju se i kurioziteti – radeći najrazličitije poslove u mladosti izdražavao se i šivenjem farmerki. Šio ih je i za pesnika Bulata Okudžavu. Slušao je predavanja Andreja Tarkovskog. U Americi se družio sa Lu Ridom i Čarlsom Bukovskim. Kao književni lik ušao u dela ruskih pisaca Vladimira Maksimova, Lava Gurskog, Zahara Prilepina i francuskog pisca Emanuela Karera...

Vest o njegovoj smrti zapadni mediji prenose uz odrednicu „kontroverzni“, dok ruski najčešće uz konstataciju - „otišao je poslednji veliki pisac“.

Na srpski su prevedeni romani Eduarda Limonova Ja, Edička, Autoportret bandita u mladosti i Imali smo veliko doba, i knjige priča Stranac u rodnom gradu i Konjak Napoleon, zatim i knjiga političkih eseja Nestanak varvara.

Limonov je početkom ove godine završio novu knjigu Starac putuje koja će biti objavljena u aprilu.