Voljeni nikad ne umiru – veče posvećeno uspomeni na mladog pijanistu Andriju Čikića

Veče muzičkih, filmskih i likovnih ostvarenja mladih umetnika „Voljeni nikad ne umiru“, u spomen na mladog pijanistu Andriju Čikića, održano je u ispunjenoj Svečanoj sali Doma Vojske Srbije. Nastupima mladih umetnika je „obeležen je drugi nebeski rođendan Andrije Čikića“, koji je jedan od učenika ubijenih u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Njegova majka, Suzana Stanković Čikić je podsetila da bi njen sin napunio 16 godina.

U dirljivom i potresnom obraćanju, Stanković Čikić je rekla da bi Andrija svoj rođendan proslavio sa svojm drugovima, i da je „ovo veče ljubavi i posebnog prijateljstva", dodavši: „Svog sina volim beskrajno i znam da je on sada ovde sa mnom“. Stanković Čikić se prisetila kako je trogodišnjem Andriji jednom rekla da kad bi je Bog pitao kakvo dete želi, odgovorila da želi baš ovakvo kakvo je on, na šta se dečak nasmejao, nesvestan težine reči.

Pošto ju je, pred tragediju, bio oduševio nekim svojim komenatarom, Stanković Čikić je ponovo sinu rekla da bi Bogu rekla da želi dete kao što je on, na šta je Andrija upitao: „Baš ovakvo, ništa ne bi menjala?“. "'Ništa. Ti si savršen kakav jesi'. I bio je savršen", rekla je Stanković Čikić, izmamivši suze kod brojnih posetilaca.

Mladi pijanista Igor Glavašić izveo je Bahov Preludijum u Es molu, a kasnije i Sonatu u Es duru Hajdna, Šumanovo Sanjarenje i Nokturno u Cis molu Čajkovskog, dok je Dunja Klaić predstavila svoju sliku Novi početak, rađenu temperom na platnu.

Milica Petrović je pročitala svoj esej Autogram vredan miliona, u kome je govorila o svom „posebnom prijateljstvu" sa Čikićem, čiji je „osmeh razvejao svaku tamu i donosio sreću", a „svirao je Rahmanjinova sa 12 godina, što ne može svako".

Tokom večeri se, između ostalog, Aleksa Ivić prisetio kako je inicirao peticiju da muzičko takmičenje za mlade kompozitore nosi ime Andrije Čikića, i kako je upoznao njegove roditelje.

Prvonagrađeni u kategoriji do 14 godina prošlogodišnjeg Memorijala „Andrija Čikić", mali pijanista David Božić je izveo svoju kompoziciju Suzdalj, koja je posvećena žrtvama u „Ribnikaru", a devetogodišnja Čarna Janičić za klavirom svoju Posle tišine. Janičić je izvela Iznad duge uz klavirsku saradnju Ane Felin, oboistkinja Dunja Klaić je odsvirala Majsku pesmu Pušečnikova, a David Božić Rahmanjinov Preludijum, a potom sa mlađim bratom Dimitrijem Božićem Mi smo deca neba.

Pred kraj koncerta Glavašić je izveo muzički mozaik sastavljen od delova dela Baha, Čajkovskog, Hajdna, Šumana i Šopena, povezanih Čikićevom kompozicijom Emocije, a prikazan je i kratki film o Andriji Novi početak rediteljke Anđele Džaferović.

Na kraju je Emocije, uz snimak Čikića za klavirom, izveo kamerni orkestar pod dirigenstskom palicom Katarine Božić. Orkestar su činili violinisti Miljana Kostić, Jelena Pejanović, Tijana Milaković i Igor Havran, kao i violisti Tijana Dimitrov i Arsenije Rašić, uz violončelistkinju Anamariju Ilić i kontrabasistu Borisa Živanovića.

Program je vodio Miloš Milovanović.