Između mode i umetničkog dela – uređenje enterijera u vreme Kraljevine Jugoslavije

Proučavanje enterijera ne podrazumeva samo analizu prostorne organizacije, već i način njegovog dekorisanja. Tako način na koji je stan projektovan i opremljen ukazuje na navike i običaje stanara. Dizajn enterijera je kompleksan zadatak koji podrazumeva umetnički, funkcionalni i idejni aspekt.

U Muzeju nauke i tehnike sačuvani su enterijeri koji su nastali u periodu između dva svetska rata. Budući da se u oblasti arhitekture enterijeri najbrže menjaju, prosto menjajući i vlasnike, fotografije iz zbirke Muzeja nauke i tehnike stoga vrlo često postaju izvori prvog reda.

„Na osnovu tih fotografija znamo kako su autentično izgledali enterijeri javnih i privatnih prostora. Vrlo često su i sami arhitekti projektovali enterijere, što je podrazumevalo da su često izrađivali i originalni nameštaj, a to je iziskivalo saradnju sa umetničko-zanatskim radionicama i zadrugama, tako da su zapravo nastajala originalna umetnička dela“, istakla je dr Snežana Toševa, muzejska savetnica Muzeja nauke i tehnike.

Izborom knjiga za biblioteku, slika za zidove i predmeta za izlaganje u vitrinama, građani su stvarali prostor prema svom ukusu, odnosno, enterijer koji će odražavati njihove afinitite, obrazovanje, ukus, status porodice u društvu.

Pored umetničkih dela i suvenira sa putovanja, beogradske domove krasili su najrazličitiji predmeti koji su bili oličenje njihove pripadnosti građanskom društvu. Kao evropski konstrukt, Orijent je doživljavan kao imaginarni, romantični, idealizovani prostor. Moda orijentalizacije iz Evrope, stigla je i u Kraljevinu Jugoslaviju.

„To se češće dešavalo kod imućnijih građana, koji su dosta putovali po Evropi i svetu i upoznavali se sa različitim konceptima stanovanja i privatnog života u drugim zemljama, te zahvaljujući tim putovanjima, ali i zahvaljujući obrazovanju, oni dobijaju želju da makar jednu prostoriju u svom stanu posvete Orijentu, odnosno nečem što bi bilo egzotično, što opet možemo da objasnimo kao neku vrstu bekstva od stvarnosti, nekog eskapizma, s jedne strane, a s druge strane opet fascinacijom“,  objašnjava dr Vladana Putnik Prica, naučna savetnica Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Postoje različiti primeri – od unošenja elemenata sa dalekog Istoka, poput „japanskog salona” u domu političara Milana Stojadinovića, do oživljavanja „bosanskih soba”, kao u primeru Branislava Nušića koji je  preneo kompletan nameštaj iz Sarajeva u svoju kuću u Beogradu.

Na polju prostorne organizacije enterijera modernizam je doneo izvesne novine, kao što su briga o funkcionalnosti prostora i zadovoljenje higijenskih uslova. S prodorom modernističkih ideja smanjuje se broj dekorativnih predmeta u enterijeru.

U Muzeju nauke i tehnike, u okviru zaostavštine arhitekte Branislava Kojića, čuvaju se prelepe fotografije enterijera koje je izradila njegova supruga, takođe arhitekta, Danica Kojić. Oni su u međuratnom periodu imali privatan arhitektonski biro i u početku su zajedno projektovali razne građevine, učestvovali na konkursima, a vremenom se Danica Kojić specijalizovala za projektovanje enterijera.

„U najvećem broju slučajeva stil njenih enterijera je bio u skladu sa eksterijerima projekata koje je projektovao njen suprug Branislav Kojić. Tako je ona projektovala enterijere u najrazličitijim stilovima – u akademskom duhu, zatim enterijere inspirisane narodnim graditeljstvom, kao i enterijere u modernom duhu. Upotrebljavala je različite materijale, a posebnu sklonost je imala ka drvetu, koje je osim za izradu nameštaja upotrebljavala kao oplatu na zidovima ili kao grede na tavanicama, što je davalo u stvari posebnu toplinu tim prostorima. Pored toga, nene enterijere karakterišu prefinjenost i elegancija”, ističe dr Snežana Toševa.

U časopisima su takođe postojale rubrike sa savetima za uređenje stana, ali i uputstvima za izradu komadnog nameštaja. U međuratnom periodu veoma je bilo značajno formiranje slike savršenog životnog prostora.