Mišel Uelbek – prorok ili hroničar

Kada je pre četiri godine objavljen njegov roman Pokoravanje, koji je Francuskoj prognozirao islamsku budućnost, dogodio se napad na satirični list Šarli ebdo, a baš on je bio na naslovnoj strani. Tada je evakuisan iz Pariza. Najnoviji roman Serotonin stiže u jeku protesta „žutih prsluka“ u Francuskoj, štampa piše kako je on to sve predvideo, ali Mišel Uelbek sada mudro ćuti. Povukao se u neku vrstu ilegale, što samo podgreva stara pitanja u javnosti: kako je to predvideo, da li je pisac-prorok ili samo pažljivije sagledava okolnosti?

Ovde možete pogledati celu emisiju Oko magazin

„Nekad mi se čini da Uelbek ima prst na pulsu savremenog sveta. Nije on prorok, on tumači trendove i sve što se dešava, nije dozvolio da mu pogled zamuti medijska kakofonija, nego prati savremeno čovečanstvo“, kaže Ivan Bevc, urednik izdavačke kuće „Buka“ i izdavač Uelbekovih romana u prevodu na srpski.

Zato je svaki roman Mišela Uelbeka više od vesti za književne rubrike. Jer – logično je da čovek koji je najavio dominaciju islama u Francuskoj, a pre toga, kako se veruje, naslutio napad na kule bliznakinje, sada opet skenira društvo.

Prorok, dobro obavešteni posmatrač ili samo pisac?

„On je u tom poslednjem romanu opisao i jednu društvenu situaciju koja je tragična, a to je nestajanje srednje klase u Francuskoj i nestajanje njihovog seljačkog staleža koji je bio moćan, a poljoprivrednici u toj zemlji danas žive na ivici gladi i u velikoj samoći“, kaže Slobodan Despot, pisac i prevodilac, koji živi na relaciji Francuska–Švajcarska–Srbija.

Despot pojašnjava da francuska sela i seljaci izgledaju zaista onako kako ih je Uelbek opisao i da njegovi junaci iz Normandije zaista jesu „predskazanje 'žutih prsluka'“ pojačano činjenicom da je knjiga objavljena u trenutku „kad taj fenomen 'žutih prsluka' kulminira“.

„Žuti prsluci“ u romanu samo su epizoda – opisana je seljačka buna u Normandiji u kojoj gine lokalni plemić, inače prijatelj glavnog junaka. A tek je glavni junak priča za sebe – uz to i agronom, koji je radio za Monsansto i za Ministarstvo poljoprivrede.

Da zabuna bude veća – sam Mišel Uelbek je po obrazovanju agronom. Dovoljno za dilemu – da li su crne prognoze o poljoprivredi u Francuskoj tek puka fikcija ili oštra kritika društva uvijena u omot umetničke slobode.

„Ono što se događa poljoprivredi u Francuskoj, a što Uelbek opisuje ne samo kao posmatrač već i kao jedan temeljan jezgrovit kritičar, jeste obeshrabrujuće upravo za one zemlje koje pokušavaju da se kvalifikuju u to društvo“, kaže Vladimir Janković, prevodilac romana Serotonin, ali i prethodnih Uelbekovih romana na srpski. Po njegovoj oceni, iako nemilosrdna, Uelbekova slika je i precizna i ne može biti ni na koji način osporena u Francuskoj.

Da sve struje koje se pojavljuju u društvu kroz Uelbeka protiču kao kroz medijum i slivaju se u roman, saglasan je i Despot. Pojašnjava da je „u Francuskoj, za razliku od onoga što mi mislimo, sloboda izražavanja veoma kontrolisana i ograničena“ i da je Uelbek jedan od autora koji su našli put da kroz roman, koji ne može da se politički napada jer je umetničko delo, iskažu ono što novinarstvo ili javna reč ne mogu.

„Činjenica jeste da su se neke stvari dešavale kako je on predvideo, ali opet kad pogledate – možda to nije ni bilo teško predvideti i činjenica jeste da ta fama i ti skandali su možda podigli interesovanje za njegovu književnost, ali ja ne vidim ništa loše u tome: možda je na taj način jedan broj ljudi koji nisu skloni tako ozbiljnoj književnosti došao do njegovih knjiga, pročitao ih i podigao za stepenicu više svoj čitalački ukus, a oni koji vole dobru književnost, svakako nisu odustali zbog toga“, ocenjuje Uelbekov beogradski izdavač.

Tako i sada – jedni će roman čitati upravo zbog "žutih prsluka", a oni kojima to nije prvo na listi naći će u Serotoninu ono što je sam Uelbek najavio rečima da polako odustaje od politike, ali ne odustaje od teme ljubavi, odnosno potrage za njom.

Depresivni sredovečni glavni junak Floren-Klod nema finansijskih problema. Novac koji ima osigurava mu materijalnu egzistenciju i kad napusti dobro plaćen posao u ministarstvu, ali da bi podneo svakodnevni život – po savetu lekara uzima antidepresiv. Preispituje svoj život, seća se bivših ljubavnica i razmišlja o tome kako je propustio ljubav. Kraj romana nećemo otkrivati.

Više od „žutih prsluka“

Praktično je skrnavljenje ovog novog Uelbekovog romana ako bismo ga posmatrali kroz dnevnu prizmu, kategoričan je prevodilac koji tvrdi da je ovo najbolji Uelbekov roman do sada i da je pitanje šta bi uopšte sledeće mogao da napiše.

„Prethodni romani su bili društvenopolitički ogledi u vidu romana, a ovo je stvarno roman: vidimo savremenog zapadnog muškarca koji više nema za šta da se uhvati, ne nalazi smisao života i čija je putanja ka što bezbolnijem samouništenju, kako on koncipira svoj život“, tako Despot opisuje roman.

„Pisac opšte klonulosti“, kako je sam sebe u jednom od retkih intervjua opisao Uelbek, i u novom romanu ostaje dosledan sebi. Opet će skandalizovati jedan deo javnosti načinom na koji piše o seksu, o homoseksualcima, o ženama... Već je optuživan za mizoginiju; sada mu neke kritičarke zameraju da je prespavao globalni "Me Too" pokret.

Njegovi ovdašnji čitaoci su kategorični: nema šta da mu se zamera, a ako se malo bolje analiziraju nejgove knjige – jesu muškarci glavni, ali su žene pokretači svega, kaže Bevc.

„Uelbek je sve ono što za njega ne važi: njega su godinama kvalifikovali kao čovekomrsca, kao ženomrsca i negatora ljubavi i ateistu, a reći za Uelbeka da je ateista to je kao da ste rekli da je Dule Savić centarfor Partizana, znači to nema veze sa životom“, kaže Vladimir Janković.

„On je veliki čudak; ja sam ga sreo dvaput i nije lako ući u komunikaciju s njim: on je neprijatan i ružan i namerno ne komunicira i time kao da se štiti, ali kad imate posla sa umetnikom tog kalibra to postaje sporedno, važno je da on izražava tragični momenat zemlje koja je važila kao jedna srećna zemlja, zemlja sloboda, što ona uopšte nije“, ocenjuje Slobodan Despot.

Legija časti za buntovnika

„Francuski Orvel“, kako još zovu Uelbeka, koji kritički piše, a i govori, o Francuskoj, odnedavno je nosilac Legije časti, kojom ga je odlikovao predsednik Emanuel Makron. Da li je primanje ordena još jedna provokacija ili je tako izneverio one koji su protiv tog Makrona ustali?

„Takav čin, gledano iz ugla vlasti koja dodeljuje, asocira na jedna licemeran sistem koji dugo funkcioniše na tim načelima, a Ulebek je uspeo i da opet ispadne provokativan i nepredvidiv, jer bi se od njega moglo očekivati da je odbije, ali on je opet iznenadio i onako konformistički ćuteći rekao – dajte mi Legiju časti, nema problema“, ocenjuje Janković.

Uelbek je najprevođeniji francuski pisac. Nemački prevod najnovijeg romana, koji se pojavio odmah posle francuskog originala, planuo je u tiražu od nekoliko desetina hiljada primeraka. Nemci snimaju i film „Pokoravanje“, po prethodnom romanu. A i sam Uelbek se često pojavljue na filmu. Igi Pop i on akteri su dokumentarca o životu i mukama umetnika. O njegovom nestanku tokom jedne književne turneje snimljen film... Zato je logično pitanje šta li će sledeće da uradi.

Mnogi misle da će to tek biti iznenađenje, kao što su se mnogi iznenadili jer je počeo da vodi miran porodični život. Odnedavno je u braku sa dve decenije mlađom Kineskinjom, a slike s venčanja, što je gotovo tabloidan detalj, na društvenim mrežama objavila je bivša prva dama Francuske Karla Bruni Sarkozi.

Oni koji se njegovim delom bave prognoziraju da bi u budućnosti mogao medijski da se angažuje, jer ga je, kažu, porodični život promenio i nije više „pustinjak“.

Uelbek u Beogradu

Srpski prevod najnovijeg romana pojavljuje se za tri dana, kao treći u svetu. Sledi i prevod pesama, ali vest za čitaoce u Srbiji jeste da Mišel Uelbek dolazi u Beograd. U junu će biti gost književnog festivala „Krokodil“.

„Njemu je Srbija interesantna jer nikad nije bio, prošle godine je bio samo u Gruziji; njemu nude basnoslovne sume neki izdavači, ali nije mu to zanimljivo, a kad je dobio poziv iz Srbije odmah je odgovorio i nikave uslove nije imao – dolazi sa suprugom koja je očigledno delovala na njega i izrazio je spremnost da satima potpisuje knjige“, kaže Ivan Bevc.

Pred dolazak Uelbeka u Beograd – očekujte i njegovu zbirku poezije na srpskom jeziku.

Ma šta bio Mišel Uelbek – antiheroj današnjice, provokator, politički ideolog, angažovani pisac – najvažnije je to da svaka njegova knjiga pokazuje da literatura i dalje ima uticaj. U 21. veku, kada se dovodi u pitanje moć pisane reči, činjenica da se čeka šta će se naći među koricama neke knjige, nije mala vest.