Priča o albanskoj Golgoti

Radoslav Pavlović bavi se albanskom Golgotom, možda najkritičnijim delom Prvog svetskog rata kada se govori o kraljevini Srbiji i to upravo kroz biografiju jednog od njenih ključnih protagonista, regenta Aleksandra Karađorđevića.

"Baveći se, istražujući, kasnije i pišući shvatio sam da sam naišao na najzanimljiviji i najjači istorijski lik u zadnja dva veka, kada je Srbija u pitanju. Bila je to jedna avantura puna uzbuđenja koja se ticala jednog tegobnog, komplikovanog perioda prepunog predrasuda, netačnosti i kleveta", kaže autor Radoslav Pavlović.

Autor je u velikoj meri koristio jedinu pouzdanu biografiju kralja Aleksandra Prvog, istoričara Branislava Gligorijevića. Oslanjao se i na svedočenje i delo Stanislava Krakova koji je kao vojnik prešao Albaniju.

Danilo Šarenac, sa Instituta za savremenu istoriju, kaže da su istoričari dobrim delom zapostavili albansku Golgotu.

"Tako je već 100 godina i da nije književnika poput Rastka Petrovića, ili Branislava Nušića ili Dragiše Vasića, mi mnoge teme ne bismo uopšte poznavali, tako da književnost često deluje kao jedno smelije pokretanje albanske Golgote. Ona pruža mogućnost da se rasprave neke ideje na neki smeliji način koji istoričari često zaobilaze i u tom smislu je ova knjiga veoma važna", ističe Šarenac.

Zanemarene su i nedovoljno izučavane i albanska Golgota i ličnost Aleksandra Prvog Karađorđevića.

"Nama je potrebno da se odredimo i prema tom čoveku i prema tom periodu a budući da je drama ili televizijska ekranizacija drame danas ono što je najpopularnije, utoliko ja verujem da će ovo što promovišemo imati svoju značajnu budućnost", kaže direktor i glavni urednik Zavoda za udžbenike Dragoljub Kojčić.

Umetnost pruža ono što istoriografija ne može, pa je prilaz iz filmskog ugla možda način da se dočara dramatičnost meseci koje je srpska vojska provela u povlačenju ka albanskom primorju.