Vek Univerzitetske biblioteke – Jerkov: „U vremenu postistine biblioteka ostaje poslednje utočište znanja“

Danas je na mestu upravnika Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" univerzitetski profesor, istoričar književnosti i književni kritičar Aleksandar Jerkov. Povodom jubileja ove biblioteke, bio je gost Kulturnog dnevnika.

Proslava dana i veka Univerzitetske biblioteke počinje 24. maja i traje tri dana. Kako ste osmislili programe?

– Biblioteka je bila centar od kulturno-istorijskog značaja posebne vrste i okupljala je ljude istaknute na svaki način. Tako da ćemo prvoga dana komunicirati sa institucijama, drugoga danaćemo komunicirati sa svojim prijateljima bibliotekarima, i trećeg dana sa stranim partnerima.

Nadam se da ćemo u datim prilikama u kojima smo lepo to sve provesti, i ne samo svečarski, nego zapravo obeležiti nešto što je smisao postojanja te biblioteke, do čega je nama posebno stalo.

Univerzitetska biblioteka je prostor književnosti, društveno čvorište i susret sa sistemom znanja. U kom su odnosu biblioteka, književnost i obrazovanje?

– Nećemo imati dovoljno vremena da vam jedan dosadni stari profesor kaže sve što bi rekao o tome. Ali u dve reči.

Kada nastane antička demokratija, onda arhontima treba izvor saznanja kako da vladaju, i tako formiraju arhive. Biblioteka je posebna vrsta arhiva. Arhiv danas zovemo ono gde su dokumenta i tragovi, a biblioteka je arhiv, dakle, složenih dokumenata, knjiga ili znanja.

Dakle, ne možete uspešno, pametno i dobro vladati ako ste neobrazovani, polupismeni, izbezumljeni, divlji. Ako ne verujete u znanje, morate se okrenuti, dakle, ovim horizontima znanja, i mi njega pripremamo. I to je tako već dve i po hiljade godina.

Biblioteka je mesto književnosti, ali i mesto akademske usredsređenosti na to da sa svom pažnjom se borite za najbolje saznanje do koga možete da dođete. To je veliki ideal, u velikom neskladu sa trenutkom u kome se nalazimo u svetu post-istina i izgubljenih duša. Ali to je jedna misija koja ne može proći i propasti sve dok je čovek ovakav kakvog ga kroz istoriju znamo.

U fondu biblioteke je oko dva miliona knjiga i publikacija. Čuvate kapitalna izdanja, legate, kao i stare retke knjige. Koja izdanja fond čine izuzetnim?

– Kad bih hteo da budem, kao što profesori nikad nisu, duhovit, rekao bih, apsolutno sva. Svaki papirić, svaki detalj, svaka takozvana siva građa je dragocen i neponovljiv. Ima tu i specifičnih materijala, mapa, karti, dokumenata svih vrsta. Naravno, naš trezor u kome se nalaze stare i retke knjige, u kome su rukopisne knjige i rukopisna ostavština, ne samo naša, nego čak i orijentalna. Ima arapskih i persijskih rukopisa starih više od hiljadu godina.

Ali ono što biblioteku čini baš sasvim posebnom, to je zapravo taj odnos između njene funkcije da objedinjuje sve delove univerziteta, sve istraživačke centre, sve ljude u potrazi za akademskim znanjem sa celinom našeg kulturno-istorijskog nasleđa.

A to će onda reći ljudi kao što su Pupin, Dimitrije Mitrinović, Isidora Sekulić, i te stare kolekcije kao što su Ćorovićeva zbirka ili zbirka Joce Vujića i slično. To su izvanredna blaga kojima mi raspolažemo, i istovremeno onda oni toj funkciji daju jednu dubinu, jednu trajnost, i kažu: 'To je treća najznačajnija kolekcija na Balkanu za nas'. Pa, malo li je?

Kako se biblioteka sprema za drugi vek postojanja?

– Ne bih nipošto želeo da priuštim sebi tu vrstu lažne oholosti da uzmem više nego što mi pripada, ali onda bih ipak rekao, posebno za ovog mog mandata, insistiralo se na tome da ide u korak sa najrazvijenijim svetskim bibliotekama i pokušavalo da izgleda kao biblioteka 21. veka po funkcijama, a biblioteka 19. veka po ambijentu, atmosferi i odnosu prema korisnicima.

Reakcije korisnika uglavnom nam stavljaju do znanja da smo barem u jednoj meri u tome uspeli. Ja sam na tu biblioteku, na sve svoje zaposlene, na sve korisnike i na sve svoje kolege istraživače i profesore ponosan što je ta biblioteka mogla da bude jedan takav centar.

I kako se horizont moga akademskog rada i bivanja polako zasvođuje, tako gledam na to sa mirom onih starih, ne mogu reći mudraca, ali recimo starih profesora koji hoće da kažu: „Hajde da za početak sačuvamo sve dobro što smo imali, a onda da osvojimo 21. vek“. 

I da u 21. veku, između, dakle, digitalnih formata, veštačkih inteligencija i potpuno drugačijeg horizonta ljudske pažnje, nađemo načina da se zna jedan detalj koji je odlučujući. Nije važno da li je knjiga u digitalnom ili štampanom formatu. Bitno je da je ona nepromenljiva i da ono što u njoj piše niko ne može da prilagodi sopstvenim interesima.

Otuda, u biblioteci uvek možete da pronađete pouzdan i veran izvor podataka koji ne podleže hirovima trenutka i voljama ideologija, politika ili medijskih strasti.

Univerzitetsku biblioteku zapravo čine dve biblioteke. Jedna koja proslavlja, evo, vek postojanja i druga stara desetak godina. A kako funkcioniše ova mlađa pretraživačka biblioteka?

–To je malo čudo i treba odati priznanje nekolicini kolega koji su to razvijali. Ja sam čovek više 19. veka, iako sam se bavio književnošću kraja 20. veka, 21. veka i poststrukturalizma. Ali tih nekoliko kolega kojima treba odati priznanja napravili su možda, najuspešniju, ne najobimniju, ali najuspešniju digitalnu biblioteku u nas i u okruženju.

U njoj ne morate da listate stranice, nego možete samo da ukucate pojam koji vam treba i dobićete, dakle, sve tačke, sva mesta u našoj, bazi podataka na kojima se referira na njih. Ta biblioteka je model kako je trebalo da smo imali više sreće i pameti za ovih prethodnih 10 godina da objedinimo sve digitalne formate u Srbiji.