„Knjige, braćo moja“ – Ršumović o Dositeju, poeziji i nagradi za životno delo

Dositej je književnost video kao sredstvo prosvećivanja. Da li je savremena književnost na tragu te ideje i kako Vi lično doživljavate ovo priznanje?

– „Knjige, braćo moja! Knjige, a ne zvona i praporci", na taj način Dositej je jedan od prvih, rekao bih, boraca za dečja prava, i u našoj književnosti i u našoj pedagogiji.

Šta je Vama donela dečja poezija i zašto ste joj ostali verni?

– Pa, ja sam počeo da se bavim pisanjem, zapravo, u detinjstvu. Nije to bilo pisanje, nego je usmeno, ono, natpevavanje: 'Kaži ponjava. Ponjava. Mama ti je dronjava'. Tako da smo zadirkivali jedni druge, a u stvari za mene je to značilo jer sam naučio da rimujem. Dakle, naučio sam takođe da u tom mom stihoklepanju u to vreme, mora postojati priča, što je vrlo važno i toga se držim maltene i dan-danas.

Vašu poeziju odlikuje jasna poruka sa određenom dozom humora. Šta je odredilo Vaš stil pisanja?

– Kad sam došao u Beograd, ja sam već pisao i takozvane ljubavne pesme. Jednom, Duško Radović je video moju svesku sa tim pesmama i pitao me: „Da li bi ti, mladiću, dozvolio da ja ovo emitujem na radiju?" Duško je tada radio u ovoj kući, u radiju. Ja kažem: „A u kojoj emisiji?" Kaže on: „U jednoj emisiji za decu. " Ja kažem: „Ja nisam pisac za decu“, jer ja nisam imao svest o tome da to što ja pišem može da važi za najmlađe.

Naravno, Duško mi je onda pomogao i pričom o Nikoli Tesli, koji se fascinirao igrom, u stvari igrajući se sa svojom mačkom, fascinirao se elektricitetom iz mačjih leđa. Tako da sam onda i u pesme za odrasle, a naročito što mi je drago, jer je to igralište za najmlađe mnogo šire od ovog igrališta, za mudre i odrasle.

Možemo li se uskoro nadati Vašoj novoj knjizi?

– Biće to jedna knjiga. Zvaće se Ključ od crkve. To će biti ove pesme koje sam se ja zarekao da ću do kraja života svakoga jutra nešto zapisati u blok ili u svesku. I ja se držim toga. I ta knjiga će biti crkva, a moji ključići će otključavati putem stihova, putem rima i tako dalje.

Od toliko stihova koje ste do sada napisali, možete li trenutno da izdvojite neki koji Vam je posebno drag?

– Da se ne bih zamerio ostalima, pomenuću samo Domovina se brani lepotom. U to vreme bio sam predsednik Kulturno-prosvetne zajednice Srbije i borio sam se, naravno, za ekološki način života i ponašanja i tako dalje. I sećam se ideje da se svakog, recimo, 1. maja da se sve kuće ovde u Vojvodini okreče. Da se putevi, naročito Ibarska magistrala koja vodi iz Beograda direktno na Zlatibor, da se pokupi smeće, i tako dalje.

Znači, Domovina se brani lepotom, a naravno i pedagozi su prepoznali, u stvari, poruku te pesme. Tako da i dan-danas ona važi na neki način kao himna dečja.