Aleksandar Zograf: Strip radim svakog dana – izložba kao presek četiri decenije stvaralaštva

Aleksandar Zograf je bio jedan od predstavnika na Venecijanskom bijenalu u srpskom paviljonu, dugo godina je uređivao festival stripa, autor je redovnih kolumni u nedeljniku Vreme.

Od prvog stripa 1986. godine pa sve do danas stvarali ste priče u slikama za časopise i stripove i samostalno objavljivali izdanja. Šta ste iz tog bogatog opusa izdvojili za ovu izložbu kojom obeležavate 40 godina rada?

– Ova izložba je zapravo jedan potpuno, mogao bih čak da kažem, slučajan izbor, s obzirom da je toliko materijala bilo. To su hiljade i hiljade stranica stripa, tako da je jedino preostalo da se nekako izvuče kao iz šešira neki od primera onoga što je tokom godina se pojavilo. S tim što postoje neke tematske grupacije, ali u osnovi to je jedan neprekinuti lanac.

Dakle, ja radim na stripu svakog dana i pre nego što sam došao ovde sam takođe radio na scenariju. Dakle, ili radim scenarija ili prikupljam materijal ili crtam, tako da je to jedan neprekidan posao.

Ko su vaši junaci? Često stvarate autobiografske teme.

– Najčešće zapravo moji stripovi su odraz nekih mojih razmišljanja, čak i ukoliko nisu u najdirektnijem smislu autobiografski, oni održavaju jedno viđenje, jedno stanovište i vrlo su lični po izrazu.

Vrlo često oni zadiru čak i u neke doživljaje koje sam, recimo, imao na svojim putovanjima i kruženjima po ovom svetu. Dakle, svi ti detalji koji su mi interesantni iz ovog ili onog razloga na kraju se završe u priči.

Ima li nešto što vas najviše inspiriše?

– Moglo bi da se kaže da jedna od stalnih inspiracija je san. Redovno beležim svoje snove i vizije iz polusna i na osnovu toga kasnije radim precizne crteže i pokušavam da to oživim kroz, kroz svoj rad.

Strip je za vas posao koji se nikada ne prekida. Ipak, koji su ključni momenti ove vaše dugogodišnje karijere?

– Ja sam zapravo bio aktivan, rekao bih, na više nivoa. Jedan je izdavački. Ne znam, nikad nisam brojao, ali bilo je više desetina, najverovatnije preko pedeset izdanja u dosta zemalja, pošto je bilo puno prevoda i nekako nastojim da budem aktivan na više strana, u više sredina, čak, ponekad i na više kontinenata.

A drugo, što postoji ta izlagačka delatnost koja je bila možda na nekom vrhuncu početkom dvehiljaditih kad sam imao najpre izložbu u Cartoon Art Museum-u u San Francisku. To je bila negde 2002. godina, pa odmah sledeće godine je bila u Mondo Bizaru u Rimu. Pa 2004. u Aj-Si-Ej (ICA) u Londonu. Tako da je tada bio možda najubrzaniji moj izlagački rad i nije se završavao do dana današnjeg.

Pored toga često volim da i sam pišem o stripu, o drugim strip crtačima i gotovo paralelno da radim na svom stripu i na tome razmišljajući i promišljajući radove drugih ljudi, pošto mislim da je to vrlo bitno da biste zapravo shvatili šta je taj medij kojim se bavite.

Na čemu trenutno radite i kakvi su dalji planovi?

– Trenutno radim na pripremanju retrospektivne izložbe u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, 21. maja će biti otvaranje. Inače sam već imao retrospektivnu izložbu u prostoru Močvara u Zagrebu 2018, tako da je i to nekaod delatnosti koja se ponavlja. Slično kao ova pančevačka izložba, dakle, biće presek kroz bavljenje koje traje već toliko decenija.

Tako da ću zapravo nastojati da sada na jedan drugačiji način, s obzirom da je u pitanju Muzej primenjene umetnosti, da izložim i nešto od radova koji inače nisu bili deo redovnih izložbi do sada. Tako da će to biti jedna zabavna, ja se nadam, izložba.