Prof. Stanić: Matica srpska je saborno mesto koje već dva veka čuva i oblikuje srpski identitet

Maticu srpsku su osnovali trgovci i pravnici u nameri da očuvaju srpski identitet i kulturu. Šta predstavlja najstarija nacionalna ustanova kulture dva veka kasnije?

– Ja bih rekao da je Matica srpska jedno saborno mesto srpske kulture. Ako ste rekli da su je osnovali prvenstveno trgovci. uz jednog koji je bio i predsednik i pravnik, pisac Grđanskog zakonika i pesnik, književnik, i tako dalje – to je Jovan Hadžić – saborno mesto zbog toga što okuplja sve ljude kojima je stalo do srpske kulture i koji u srpskoj kulturi prepoznaju onu šansu po kojoj mi možemo biti vidljivi i sami sebi, a s druge strane i drugim narodima u evropskom kontekstu u kojem živimo.

Tako da, to je formula koja je do dana današnjeg ostala. Okupiti sve ljude. Neko ume da proizvede materijalno dobro i da omogući onda da bude objavljena neka knjiga ili da se stvori neko umetničko delo. Neko ume da stvara ova kulturna dobra, a samo ta zajednica omogućuje da ustanova dobro funkcioniše i da pomoć uvek dolazi s neke strane.

Centralna proslava zakazana je za 16. februar, na dan kada je Matica osnovana u Pešti. Kako je proslava zamišljena i koji su programi već održani u sklopu obeležavanja jubileja?

– Mi smo celu ovu godinu zamislili tako da stalno imamo neke atraktivne programe koji nas podsećaju istovremeno na istoriju i na sadašnji trenutak, ali i na budućnost Matice srpske.

I to je neka naša osnovna formula, da stalno razmišljamo, bar u ove tri osnovne dimenzije. Svečana akademija koja treba da se održi 16. februara i pripreme su sasvim u toku, pri kraju su, sve ide otprilike kako treba. Zamišljeno je pre svega da imamo jedan uvodni deo gde će pozdravne reči izgovoriti patrijarh srpski Porfirije, predsednik republike Srbije i predsednik Matice srpske, a potom sledi jedan dramsko-muzički program koji treba da nas podseti i na istoriju Matice srpske i na sadašnji trenutak, a kažem i na budućnost ustanove koju očekujemo i na čemu aktivno radimo i u ovom trenutku.

Maticu srpsku vezujemo za izdavaštvo, za književni časopis, Letopis Matice srpske, koji ste pomenuli, za izučavanje našeg nasleđa i okruženja, i zapravo očuvanje veza između naše i stranih kultura. Da li je to i budući kurs Matice srpske?

– Svakako, na tome moramo raditi. Mi bar do sada nismo uspeli da utvrdimo naš kulturološki identitet, da ta predstava bude rasprostranjena ne samo u krugu specijalista, nego zapravo kod svih pripadnika srpskog naroda – ko smo, šta smo, odakle dolazimo i kuda onda odatle treba da krenemo.

Mnogi nemaju jasnu predstavu ni o tim ličnostima o kojima se govori veoma često, Svetom Savi, na primer. Uzmimo samo činjenicu recimo da neki delovi njegovog ukupnog dela i nisu dostupni tako često javnosti i savremeni čitaoci nemaju dovoljno izgrađen odnos prema samim tekstualnim činjenicama.

Tako da, eto, kad krenemo samo od tih temelja, mi imamo tu mnogo posla, a da ne govorimo o svemu onome što je u znaku razvoja i književnosti i jezičke samosvesti i nauke, filozofije, religijskog iskustva i kulture u najširem smislu reči koja svakako uključuje ovu dimenziju koju pominjete s razlogom, a to je odnos prema drugim kulturama, prvenstveno u evropskom prostoru, ali i znatno šire, u svetskom prostoru.

Matica srpska poznata je i po biblioteci i galeriji sa izuzetno bogatim zbirkama. Impresivna su i imena počasnih članova, među kojima su i Peter Handke, Nikita Mihalkov, Emir Kusturica, Novak Đoković, Bob Dilan. Da li povodom jubileja imate u planu i neka nova imena?

– Imamo, jer to što smo pominjali podrazumeva upravo neprestano isticanje svih onih ljudi koji su doprinali znatno da se svest o vrednostima srpske kulture širi širom sveta, a s druge strane uvek su nam zanimljiva ona imena koja stvaraju velika kulturna dobra, a imaju nesumnjivo poštovanje za srpsku kulturu.

Mislim da je svima njima mesto u Matici srpskoj s nadom da onda to bude podsticaj za bližu dalju saradnju koja bi trebalo da usledi. Sve je to povezano sa ovom dimenzijom međunarodnog konteksta koji je za Maticu srpsku od nesumnjivog značaja, jer samo tako treba videti srpsku kulturu kao jednu od važnih činjenica unutar svetskog kulturološkog konteksta.