Medaković: Budžet za kulturu prepolovljen, Fest se vraća u redovan termin, bez Bitefa ove godine

Sa kojom idejom i namerom ste došli na mesto sekretara za kulturu Grada Beograda.

–  Zaista sa namerom i sa jednom velikom voljom i dobrom voljom da se neke stvari pokrenu, pomere, da se na neki možda bolji način sagledaju i koliko je uopšte moguće u ovom periodu koji je vrlo izazovan i težak ne samo za kulturu, već za celu zemlju uopšte, da se neke stvari primaknu rešenju.

Ako pričamo o problemima, pa problema je mnogo. Ono čemu ja svedočim dugi niz godina unazad to su svakako problemi sa ULUS-om, problemi sa Cvijetom Zuzorić, problemi sa umetnicima koji dugi niz godina unazad nemaju adekvatne prostore za rad.

Od ove godine imamo i veće probleme sa budžetom, svi smo svedoci toga. Sa druge strane, negde je i neozbiljno očekivati u godini u kojoj smo gotovo bili blokirani da budžet bude na nivou onoga kakav je bio ranije, u godinama u kojima smo svi bili otvoreni i u kojima se život i rad odvijao normalno.

Tako da mnogo je toga što treba rešiti, a s druge strane, ispred Sekretarijata, mojih kolega, različitih timova i odbora koji rade, svakako postoji dobra volja da se ova godina prevaziđe da uđemo u neko stabilnije vreme kada ćemo moći i da u potpunosti planiramo svoje programe.

Sredstva za kulturu grada još uvek nisu dodeljena i budući da je kraj godine, javnost se pita gde odlaze sredstva iz budžeta koja su namenjena kulturi?

– Moram da kažem da su sredstva prepolovljena. Evo, ja sam do pre nekoliko dana bila u muzeju koji se suočavao sa istom situacijom. Ne možemo, kao što sam i rekla, u godini u kojoj se zaista dešavalo sve što se dešavalo, mi znamo kako se kultura finansira i da je negde neophodna stabilnija privredna situacija da bi budžet bio stabilan.

Ono što opet moram da kažem jeste da stvaralaštvo nekada i u ovakvim situacijama, istorija umetnosti nas uči upravo tome, da iz najtežih situacija, previranja i svega, zaista se i dolazi do postignuća i do pomaka i u stvaralaštvu i u kulturi uopšte.

Ali za organizaciju dobru, za stabilan dobar rad institucija i ustanova, zaista jedan stabilan budžet je i neophodan i za to je potrebno rešenje svega ovoga što nas je ove godine sustiglo.

Neke od naših najznačajnijih, i ne samo naših manifestacija ove godine nisu održane u svom redovnom, u običajenom terminu. Pre svega govorim o Bitefu i o Festu. Kakva je sudbina tih manifestacija, budući da je kontinuitet izuzetno važan, a ovo je trebalo da bude i pripremna godina za Oktobarski salon?

– Moram da kažem da do pre nekoliko dana ja sam to pratila iz medija kao neko ko se bavi umetnošću i kulturom, a sada sam se bliže upoznala. Što se odbora Festa tiče, to je jedan izuzetno konstruktivan tim koji je tražio rešenje za taj izuzetno umanjeni budžet za opštu situaciju, pa na kraju i za taj, neadekvatan termin u decembru koji ne bi omogućio onakav Fest kakav znamo, one goste koji zaista u vreme božićnih praznika ne verujem da bi bili gosti beogradskog Festa.

Zato smo na pragu odluke da se Fest održi u svom redovnom terminu, da se time prevaziđe i taj problem sa finansiranjem i budžetom, jer ovo će biti pripremna godina za održavanje Festa i mi ga očekujemo u svom redovnom terminu.

Kada govorimo o BITEF-u, bilo je reči da će se održati na neki simboličan način, dakle jednom predstavom?

– Nažalost, BITEF u ovom trenutku nema pravni okvir za održavanje, jer za razliku od Festa koji u punom sastavu radi i pronalazi načine da prevaziđe situaciju, koja je problematična sa više nivoa, Bitef je u ostavci Odbora i u nemogućnosti da u pravnom okviru obezbedi i zaključi program, potpiše ugovor i uđe u realizaciju. Pri izmaku godine imamo otkazivanje gostiju iz inostranstva, tako da u tom smislu nisam optimista.

Umetnička udruženja koja su do sada dobijala sredstva iz budžeta se takođe žale da ta sredstva izostaju. Imate li njima nešto posebno da poručite?

– Za konkurs koji nije realizovan, zaista više nema vremena. Iskreno se nadam da ćemo pokrenuti sve mehanizme rešenja, ne samo jednog konkursa i jednog konkursnog finansiranja koje zaista nije dovoljno da bi jedna scena funkcionisala i neometano radila.

Ja se nadam da ćemo pokrenuti pitanje i prostora za rad, pitanje Cvijete Zuzorić, koje znate koliko godina nije rešeno i da ćemo ući u jednu godinu u kojoj će se otvoriti neka pitanja i pronaći konačno rešenja za naše vizualne umetnike kojima je neophodan prostor za stvaranje, kojima su neophodni određeni uslovi da bi ušli u jedan kontinuitet, u jednu stabilnu produkciju, pa samim tim naravno ojačali i scenu u koju ja duboko verujem.

Pokrenuli ste mnoge projekte u Muzeju grada, dobili ste u Rimu nagradu za izuzetnost. Ko dolazi na Vaše mesto i šta su sada aktivnosti muzeja?

– Dolazi moj kolega iz Muzeja koji je kustos, koji je godinama radio na svim projektima. Ja ostajem u svom timu muzejskom na najvažnijem projektu, a to je završetak zgrade muzeja u Resavskoj na kome smo toliko dugo radili i izuzetno se radujem drugoj fazi izrade interpretativnog plana, izrade prezentacije nasleđa grada Beograda.

Mislim da će to biti nešto što zaista ostaje za budućnost i za naše pokolenje i da će, između ostalog, i takva jedna institucija postavljena na zdrave noge u jednom prostoru adekvatnom doprineti i podizanju standarda i rada svih drugih institucija zaštite, pa onda i programskih institucija i svih ostalih.