Читај ми!

Vladimir Pištalo: Mladi ljudi danas manje čitaju i teško im je da pročitaju knjigu do kraja

Od 1995. godine, odlukom Uneska, 23. april je proglašen za Svetski dan knjige i autorskih prava, koji se obeležava širom sveta. Ovaj datum je izabran u znak sećanja na dva književna velikana Migela de Servantesa i Viljema Šekspira, koji su napustili svet na ovaj dan, pre više od četiri veka. Koliki je značaj knjiga i čitanja govorio je gost Jutarnjeg programa, književnik Vladimir Pištalo, upravnik Narodne biblioteke Srbije.

Za neke ljude je svaki dan dan knjige, a za neke druge nije i nažalost moramo se složiti da mladi ljudi danas manje čitaju, naglašava Vladimir Pištalo.

„S jedne strane, kad razgovaram s ljudima, neko je pročitao neku knjigu, pa je neko za neku novu čuo pa preporučuje i tako dalje, i mislim da je to jedan deo društva. A drugi deo društva, mladi ljudi, predavao sam, znate, i jednostavno imaju problem, ja to zovem problem kondicije, da pročitaju velike knjige“, napominje gost Jutarnjeg programa.

Zato je te ljude potrebno navići, dodaje Pištalo, kao i na bilo šta drugo, odnosno na jedan dobar odnos prema sebi, da puste knjige u svoj život. Zbog toga ovi dani, kao što je današnji Dan knjige, ohrabruju mlade ljude da to učine.

„Pravo da vam kažem, sećam se mnogo ljudi koji nisu mnogo čitali ni u vreme kad sam ja bio u srednjoj školi. Ljudi kreću da, kako je govorio Andrejić, 'sve bolje bilo što je ranije bilo, a najbolje što nije nikad bilo'. Tako da ljudi malo idealizuju to kako je bilo ranije, nije svako čitao ni ranije. Ali rekavši to čini mi se da se manje čita zbog poznatih stvari, zbog uloge elektronskih medija, zbog uloge slike. Ja ne mislim da se čitanje može izgubiti, ali zaista, iz srca ne mislim“, napominje upravnik Narodne biblioteke Srbije.

Kao što radio nije nestao kada je došla televizija, neće ni knjiga nestati, ali sigurno će biti nekih promena u načinu čitanja, dodaje Pištalo.

„Vidite da nema kraja inventivnosti što se tiče novih medija. Znači, čitanje neće nestati. Knjige su kao buba švabe, to znamo. Ne može ni atomski rat da ih uništi jer mi smo sazdani od priča. A jednostavno, ne možemo se odreći sebe.“

Vladimir Pištalo dodaje da mu nije toliko važno šta se čita. Voleo bi da se čita dobra literatura, da se čita poezija jer nas ona uči šta sve reči mogu da urade. Ali sa druge strane, kada bi se našao na pustom ostrvu, ako ne bi imao dobru literaturu, čitao bi i lošu.

„Ali ono što je najvažnije, molim vas zapamtite, svi ljudi su čitali avanturističke knjige u srednjoj školi, pa su kasnije tražili svoj put prema Balzaku, Mopasanu, Dostojevskom i tako dalje. Meni je važno da ljudi čitaju i jedan veliki broj ljudi ipak čita“, napominje Pištalo.

Nagrada „Vladan Desnica“

Narodna biblioteka Srbije dodeljuje nagradu „Vladan Desnica“. To je jedina knjižna nagrada koju pisci ocenjuju rad svojih kolega pisaca. Osim što je ovo jedan od načina da se sećamo velikog pisca, Narodna biblioteka će uskoro otvoriti i rezidenciju „Vladan Desnica“.

„Pozvaćemo ljude iz drugih kultura, prevodioce, ljude koji prevode i afirmišu našu literaturu, jer mi to radimo u Centru knjige u Narodnoj biblioteci i to će se takođe zvati Vladan Desnica. Pored toga imate ovu nagradu koju pisci daju piscima. Obično ljudi koji nisu pisci ocenjuju pisce, a to je pomalo kao pitati one koje ne znaju o onome što ne znaju. Pisci sigurno, jer jedna je stvar imati ideju, a druga je stvar znati izraziti se u rečima“, naglašava Pištalo.

Ove godine će treći put biti dodeljena ova nagrada koja podrazumeva i relativno visok novčani iznos s obzirom na to da su pisci među najmanje nagrađivanim umetnicima.

„Ako uporedite sa radom glumaca, ako uporedite sa radom muzičara, pisci su zaista u jednom graničnom položaju i nemojte se plašiti da ćemo ih prehvaliti i da ćemo ih prenagraditi“, napominje gost Jutarnjeg programa.

Književne nagrade

Inače, Vladimir Pištalo je za svoju poslednju knjigu, Pesma o tri sveta, dobio brojna priznanja – nagradu „Beskrajni plavi krug“, nagradu „Matijević“, nagradu „Miša Anastasijević“ i bila je u najužem izboru za Ninovu i nagradu Beogradski pobednik.

„Mnogo je pažnje ukazano toj knjizi. Mi uvek kažemo kako je knjizi potrebna nagrada. Jeste, ali je i nagradi potrebna knjiga, jer je bilo toliko nagrada koje su dodeljene nekim knjigama kojih se ne sećamo, nažalost. Ali kada se desi to nešto neobično, kada nešto klikne, Hazarski rečnik recimo. Pavić je za sebe govorio da je najnečitaniji pisac bio pred te nagrade, i onda je ona postala naša najprevođenija knjiga svih vremena, jer je dobro odabrana. Taj spoj knjige i nagrade kojima se svi nadamo je ono što je prava stvar“, naglašava Vladimir Pištalo.

Pročitati knjigu do kraja

Vladimir Pištalo je predavao 30 godina na univerzitetu u Americi i ako bi trebalo da povuče paralelu gde se više čita, navodi da mu se čini da se u Americi manje čita nego kod nas.

Posebna specifičnost u Americi je da je literatura svrstana u kategorije i razdvojena u žanrove, što priznaje njemu nije imalo mnogo smisla.

„Ali sam imao utisak da moji studenti imaju i veće probleme, a to je da od prve do zadnje stranice, da ne koriste puškice, da ne koriste neke interpretacije, da pročitaju i da završe knjigu. Mislio sam da je to možda i još veći problem. Ovo o čemu danas govorimo, na Svetski dan knjige, to je globalni fenomen. Samo da znate, da to nije fenomen srpskog društva, to nije fenomen američkog društva, to je nešto za šta se borimo zajedno svuda u svetu“, naglašava Pištalo.

Kako zaštititi autorska prava pisaca

Pošto je 23. april i Dan autorskih prava, Vladimir Pištalo kaže da je piscima trenutno preostala jedino molitva kako bi zaštitili svoje delo.

„To je jedna plemenita ideja i jedan od najvećih boraca za nju je bio Robert Andervud Džonson, Teslin blizak prijatelj i pesnik i urednik magazina Senčuri. On je bio jedan od tih praotaca međunarodnih prava i međunarodnog kopirajta i borio se za to osamdesetih i devedesetih godina. I slučajno smo, upravo tom Teslinom prijatelju, zahvalni što je to polje manje-više regulisano“, navodi na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, Vladimir Pištalo, upravnik Narodne biblioteke Srbije.

понедељак, 17. јун 2024.
25° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије