Predsednik Saveta za srpski jezik za Oko magazin: Jezik se ne uređuje političkim dekretom

O Zakonu, ali i o još nekim temama iz oblasti jezika i književnosti, koje ovih dana izazivaju polemike u javnosti, za Oko magazin govorio je profesor Aleksandar Milanović, predsednik Saveta za srpski jezik, koji je osnovan prošle godine na predlog Vlade Srbije.

Savet je izdao saopštenje da će, čim se formira nova vlada, tražiti da se izmene odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti i to one koje se odnose na jezik. Šta konkretno tražite?

– Savet ima mandat samo da daje preporuke i mi se spremamo da čim bude izglasana nova vlada, njoj uputimo preporuku da se sve odredbe koje se odnose na lingvistička rešenja u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti ukinu. Razlog za to je činjenica da je pri donošenju zakona potpuno ignorisano mišljenje struke, da nijedna relevantna institucija nije bila uključena u donošenje zakona, kao i činjenica da su sve relevantne institucije nakon donošenja zakona digle svoj glas protiv svih odredbi koje se vezuju za jezik, koje podrazumevaju uvođenje verbalnog delikta i sprovođenje jedne nasilne jezičke politike koja za srpski narod nikada nije bila karakteristična.

Na šta konkretno mislite? Šta Vama, profesore, smeta? Da li Vam smetaju zanimanja u ženskom rodu?

– Vrlo je jasno to razjasniti i hvala na tom pitanju, budući da se sada vode raznorazne propagandne igre. Naravno da nijedan profesor srpskog nikada neće biti protiv imenica kao što su profesorka, učiteljica, nastavnica. One su prirodnim putem nastale u srpskom jeziku, deo su našeg jezičkog nasleđa i nikada ih niko nije ni proterivao, niti će ih protirivati srpske kulture.

Problem je, međutim, kada stvorite, ponavljam, političkim dekretom, nekakav informator ili rečnik pojmova koji nikada nisu postojali u srpskom jeziku, vrlo često su rogobatne tvorene te imenice i pri tome se još propišu kazne i medijskim kućama i obraznom sistemu ukoliko se takvih jezičkih eksperimenata ne pridržavamo u realnom životu.

Ja mislim da to nije pravi put, uvek je jezička norma proizlazila iz jezičke prakse – ono što živi u realnom srpskom jeziku da bude normirano, da bude propisano. Ovo je neki obrnuti put gde dobijamo nakazne tvorevine, vrlo često tvorevine za koje se pitate čemu služe.

Da li se može od svake imenice muškog roda koja označava zanimanje ili određenu titulu izvesti i odgovarajuća imenica ženskog roda – prosto dodamo mocioni sufiks i kraj. Je l‘ može?

– Može, to srpski jezik, da tako kažem, oduvek i čini, svaki put kada za tim oseti potrebu.

Gde je onda tu ovo „ali”?

Zašto pravite imenice ženskog roda za zanimanja koja ne podrazumevaju osobe ženskoga pola pod jedan? Šta će vam ribarka ili alaska, proverio sam – ne postoji ni jedna jedina registrovana žena ribar, odnosno alas u Srbiji. Šta će vam biskupica? Nema ih. Šta će vam apostolka? Čemu takva vrsta nasilja? A pri tome zašto sve to formulisati kao „rodno osetljiv jezik”? Hajde da govorimo o „polno osetljivom jeziku”.

Postoji muški rod i postoji ženski rod i srpski jezik to vrlo lepo reguliše. Plus, naravno, i postojanje srednjeg roda. Ako uvedemo pojam rodno osetljivog jezika, mi očito računamo sve one rodove koji postoje već po Evropi i svetu, a samim tim valja pretpostaviti da ćemo vrlo brzo dobiti zahteve da se sve te rodne individualnosti pretoče u jezičke individualnosti, što uvodi u jednu potpunu jezičku anarhiju i raspad srpskog jezičkog sistema.

I Vi sada malo idete izvan okvira same nauke o jeziku, ali ono što je zanimljivo o ovom zakonu i posebno o ovom delu zakona o kojem razgovaramo oglasila se i Srpska pravoslavna crkva. Bila je nedavno jedna tribina na kojoj ste i Vi učestvovali, pa i patrijarh je prisustvovao. Zagovornici odnosno zagovornice upotrebe rodno osetljivog jezika kažu da je to korak nazad, da se samo konzervativni delovi društva opiru Zakonu. Šta je onda vaš odgovor njima?

– Kada je bilo ko zabranjivao upotrebu imenica poput učiteljica, nastavnica, doktorka, gde je ikada postala zabrana? Sada se postavi neka kontrazabrana da to moramo. Pa zašto bismo morali? Ako ja vas nazovem novinarom, jesam li Vas nešto uvredio? Ako kažem svi novinari RTS-a, podrazumevajući muškarce i žene, da li ja zbog toga zaslužujem kaznu u onom iznosu koji ste naveli u uvodu emisije?

Prosto, ta vrsta terora negde izaziva skepsu, a pogotovu, da se vratim tome, to nije jezičko pitanje. Insistiranjem na zanimanju i još na dodatnom markiranju da li ste muško ili žensko, mnoge žene to čak i vređa. Mene bi vređalo da me neko stalno polno markira kao muškarca i irelevantno je za moju struku da li sam muškog ili ženskog roda.

Profesore, Vi govorite sada i kao predsednik Saveta za srpski jezik. Da li i ostali članovi, njih osam, imaju isto mišljenje kao i Vi?

– Da. Čak je potpuno ista argumentacija. Mi ćemo izaći kao telo koje daje jasnu preporuku čim se formira Vlada.

Ali zašto to niste pre uradili? Vi ste formirani u maju, za Zakon se tad znalo već dve godine, usvojen je u maju 2021. Što niste se letos oglasili, pre izbora?

– Plašili smo se da ne ode u „spam”, odnosno da ne dođe ni do postojeće, a ni do nove vlade.