Sava Vemić: Izazov je ostati aktivan dok su opere zatvorene, učiti uloge i održavati pevačku kondiciju

Dobitnik je mnogobrojnih nagrada, uključujući i osvojena prva mesta na internacionalnim takmičenjima „Opera Indeks" i „Gerda Lisner" u Njujorku, kao i druge nagrade na "Međunarodnom Loren Zakari" takmičenju u Los Anđelesu.

Karijeru gradi polako ali sigurno na svim meridijanima, od Tokija, preko Tel Aviva, Njujorka, pa do svih većih i značajnih evropskih operskih scena. Kada je proglašena pandemija, Sava Vemić je bio Beogradu, tako da je dane izolacije proveo u svojoj zemlji. Razgovarali smo sa njim o tome kako je pandemija uticala na posao operskih pevača, koji su mu planovi za budućnost, ali i o dosadašnjim ulogama i saradnji sa nekim od najvećih imena iz sveta opere.

Iako se sve polako vraća u normalne tokove, otkazane su dve predstave u Pariskoj operi u kojima je trebalo da nastupite. Kako izgleda trenutno, a kako će izgledati u skorijoj budućnosti život i posao operskog pevača?

- Obe produkcije u Pariskoj operi u kojima je trebalo da nastupam, od aprila do sredine jula, su otkazane. Istina jeste tužna i ovom situacijom najviše su pogođeni teatri i sportska dešavanja. Radovao sam se, naravno, svojim ulogama u Adrijani Lekuvrer i Rigoletu gde je scenu trebalo da delim sa ruskim sopranom Anom Netrebko i našim baritonom Željkom Lučićem, između ostalih kolega pevača i odličnog orkestra Pariske opere.

Nažalost, nije bilo moguće osigurati bezbednost održavanja operskih predstava i cela sezona Pariske opere je otkazana. Takođe, radovao sam se i ulozi Leporela iz Mocartovog Don Đovanija koji je 13. marta za malo mogao biti izveden u Operi Madlenijanum, ali tačno dva dana pred premijeru predstava je bila otkazana.

Trenutno su svi operski pevači na svetu zvanično "nezaposleni", jer su sve operske kuće zatvorene. Programi se odlažu za naredne sezone i budućnost opere zavisi od jasnih odluka vlada svake od zemalja pojedinačno. Možda će operski teatri morati da uvedu neke posebne mere predostrožnosti u budućnosti. Ne bih voleo da se sada bavim spekulacijama na ovu temu. Verujem da nauka radi svoj posao da shvati dalje ponašanje virusa. Situacija je teška, ali ja se iskreno nadam da će od septembra stvari krenuti na bolje. Jedno je sigurno - teatar kao institucija nam je svima potreban.

I opera se zbog pandemije „preselila" na društvene mreže. U čemu najviše uživate kada znate da toliko ljudi svakodnevno gleda opere na mreži?

- Striming opera u trenutnoj situaciji doživljavam pozitivno jer on ima sada ne samo marketinšku, već i edukativnu svrhu. Operske produkcije mogu se ispratiti sada na TV ekranu. Ipak, taj utisak i osećaj praćenja opere iz vaše dnevne sobe nije ni blizu tako snažan, kvalitetan i impresivan kao utisak koji dobijete kada se nalazite u samom auditorijumu u trenutku izvođenja opere. Elktronska modifkacija tog osećaja nije moguća. Sa druge strane, uživam kada čujem da se moji prijatelji okreću operi i klasičnoj muzici uopšte, prate striminge i pitaju me za preporuku. Ja sada svima preporučujem da poslušaju i pogledaju Pučinijeve Boeme, Verdijevog Nabuka, Aidu, Rigoleta, Mocartovog Figara i Don Đovanija itd.

Koliko Vam je značila interakcija sa publikom na društvenim mrežama? Šta ste uradili za to vreme da budete pozitivni i produktivni? Napisali ste čak i pesmu o izolaciji.

- Pesma o izolaciji je prosto jedan dan ekspodirala iz mene, morao sam da je napišem i kažem nešto na ovu temu dok sam slušao vesti koje su u samom početku pandemije počele da "bombarduju" sve medije. Poruka pesme je u drugom delu naslova "limfocit je jak" i učinilo mi se kao da je tada bilo potrebno napisati tako nešto ohrabrujuće, jer su sve vesti bile više nego tužne. Sedeo sam kod kuće i pevao pesmu Anything goes Kola Portera i onda sam seo i na papir zabeležio tekst pesme koji je sam od sebe nadolazio. Vesti su to zapravo bile, izveštaj "novinara operskog pevača" o trenutnoj situaciji.

Na stranu sve, ovo vreme sam iskoristio i koristim dalje da spremim sve ostale uloge koje me očekuju i koje želim da pevam (Mocartovog Figara, Verdijevog Zakariju, Padra Gvardijana, Feranda i drugu muziku...). Nije tajna, sada trenutno vežbam i klavir i spremam preostale ispite koje imam na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, a koji sam pre pet godina morao privremno da napustim kada sam odlazio u Njujork i Metropoliten.

Pre nekoliko dana Metropoliten opera je emitovala Verdijevog „Nabuka" iz 2017. godine, to je Vaš tamošnji debi. Madlenijanum je strimovao „Čarobnu frulu", a to je bilo Vaše prvo pojavljivanje na beogradskoj sceni. Kakve Vas uspomene vežu za te uloge i iskustva? Koliko ste napredovali od tih premijera?

- Uspomene su jako lepe, i verujem da smo se svi po malo u periodu karantina bavili uspomenama. Nabuko u Metu je bio još pre tri godine, pevao sam kao član operskog studija Metropoliten opere, a od tada je bilo dosta novih produkcija pa mogu da kažem da sam u međuvremenu napredovao, stekao nova iskustva i proširio repertoar. Čarobna frula pre osam godina u Madlenijanumu je posebna uspomena jer je taj Sarastro bio ujedno i moj operski debi. Takođe mogu da dodam da je i Novi Nacionalni Teatar u Tokiju (Japan) takođe strimovao Čarobnu frulu iz oktobra 2018. gde sam pevao Sarastra, tako da sam mogao da se osvrnem na svoje nastupe tada. Usavršavati uloge i biti što prisutniji, muzički i glumački, je proces koji me prati i pratiće me kroz celu karijeru.

Sledeće godine treba da nastupate sa Bostonskim simfonijskim orkestrom, a za septembar 2021. bila je planirana svetska premijera nove opere u Briselu. Koje uloge su u pitanju i jesu li barem one „bezbedne"?

- Da, u septembru ove godine se nadam da ću otići u Minhen gde u Gertnerplacteatru imam ugovorene četiri uloge sledeće sezone, kao i u Boston i Njujork naredne godine na koncertno izvođenje Šostakovičeve opere Lejdi Magbet sa Bostonskim simfonijskim orkestrom. Takođe za Gertnerplacteatar spremam i svoj resital solo pesama uz pratnju klavira. Izvođenja nisu otkazana, a koliko su izvesna još uvek ne znam i iz Nemačke dobijam informacije na svakih 15 dana. Svetska premijera nove opere u Briselu je već pomerena za maj 2023. godine.
Uloge u Minhenu su Enriko (Henri) VIII iz Donicetijeve opere Ana Bolena, zatim Gremin iz opere Evgenije Onjegin Čajkovskog, Sarastra iz Mocartove Čarobne frule ponovo i Komendatore iz Don Đovanija.

Delili ste scenu sa nekim od najvećih operskih imena današnjice. Iako su i oni „ljudi od krvi i mesa" kako ste jednom rekli, koliko Vam je saradnja sa njima značila kao mladom pevaču i da li ste uspeli nešto da „ukradete" od zanata?

- Od pevača sa kojima sam delio scenu mogao bih da izdvojim prvo italijanskog soprana Marijelu Deviju, španskog tenora i baritona Plasida Dominga i našeg baritona Željka Lučića sa kojim sam se i privatno družio. Svi su oni veoma iskusni pevači sa mnogo opera "u grlu", prisutni u ulogama koje izvode, i prirodno je da sam od svakog od njih upijao znanja koja su mi bila interesantna. Uopšteno mnogi su ljudi iz operskog sveta uticali na mene i moj razvoj, moji profesori u školi, fakultetu, dirigenti i pevači u Metropoliten operi, ali i svi oni "stari" pevači koji više nisu meću nama fizički, ali koji žive u muzikim zapisima koje su ostavili nama da ih preslušamo. Jedan od prvih kojeg ja često volim da pomenem jeste italijanski bas Ćezare Sijepi.

Na koji način gradite karijeru? Koji su izazovi sa kojima se srećete kao mladi operski pevač?

- Razvijajući dalje svoj repertoar. Želim da uskoro otpevam nove velike basovske uloge. Trenutno me privlače uloge Mocarta (Figaro, Leporelo), Verdija (Kralj Filip, Zakarija, Padre Gvardiano), Mefistofeli (Demoni) od Gunoa i Boita, ali takođe me privalči koncertna muzika poput Veridjevog i Mocartovog Rekvijema, Hajdnovo Stvaranje sveta i Godišnja doba i od Musorgskog Pesme i igre Smrti koje postoje i u orkestarskoj verziji.

Izazov je jasan u teškom vremenu - ostati aktivan dok su opere zatvorene, učiti nove uloge i održavati svoju pevačku kondiciju.