Ivana Stefanović: Masovna izolacija može dati razne ideje nosiocima vlasti

Nagrađivana je najprestižnijim nagradama, među kojima su - Mokranjčeva nagrada za muziku, nagrada Miloš Crnjanski za prozu, "Prix Italia" za radio muziku. Za RTS govori o izolaciji i stvaranju, o muzici, o kulturi i čovečanstvu.

Kako doživljavate izolaciju? Da li spoljašnje okolnosti pandemije utiču na Vaš rad?

– Trpim je. Izolacija je po definiciji zatvor, ona nema dobru stranu inače se ne bi koristila za kažnjavanje zločinaca. Ipak, izolacija je nešto drugo ako je u pitanju bolest, odnosno širenje zaraze. U toj dimenziji znam da je izolacija neophodna i podnosim je osećajući smisao u toj žrtvi.

Istovremeno, pazim da tu izolaciju ne pomešam sa činjenicom da se našom slobodom možda manipuliše. Masovna izolacija, koja je sada na delu, može dati razne, nedemokratske ideje nosiocima vlasti. Dakle, ona izolacija koja sprečava prenos zaraze je potrebna, druga je katastrofalna.

Grupa građana koja je teško pogođena, a koja se obeležava kao 65+, u koju i sama spadam, poneće teške ožiljke iz ove situacije. Ali ne jedino oni.

Svi se sada pomeramo iz zgloba. Nažalost, ima onih koji to ne vide i kažu „nije nam ništa“, „nema predaje“ ili „jači smo od sudbine“ ili umetničke zvezde koji nastavljaju da rade jer ih se virus ne tiče.

A moj rad? Držim se rasporeda i plana koji sama sebi propišem. Obavljam neke poslove koje nisam ranije, sada je vreme. Ali o svom radu ne bih uopšte nikoga da izveštavam. To je sada neukusno. Ako nešto izađe posle zaraze, videće se. Ako ne, ništa.

Vaša dela su "emocionalni paketi" u kojima nas sustižu prošlost i sadašnjost. Da li pronalazite inspiraciju u ovom trenutku ljudske i lične istorije?

- Ja sam ranije svoju inspiraciju crpla (ili je ona dolazila sama) iz drugih izvora, iz prostora poezije, istorije, čak i nauke. Sada inspiracija stiže u velikim talasima, skoro kao cunami. Šta će se sa tom inspiracijom desiti, kakva će biti umetnost u postkorona eri, tek ćemo videti.

Hteli to da priznamo ili ne, sada se u svim našim dušama dešavaju velike bure, taloži se mnogo novih, snažnih saznanja i emocija. Sve to će se pretvoriti u nova dela neke nove generacije stvaralaca. Neki to zovu inspiracijom, neki čišćenjem duše, neki akumulacijom stvaralačkih ideja. Sasvim sam sigurna da umetnost - kao i život u celini - neće biti ista. 

Ono što sada radim to je da slušam šta nam priroda govori.

Ona nam pokazuje nam koliko je ogavno ljudsko ponašanje. Ovih dana, posle samo nekoliko nedelja od početka zaraze, svi vidimo ribe u lagunama Venecije, životinje na ulicama velikih a praznih gradova, plavo nebo, čujemo ptice u krošnjama koje su do nedavno zagušivala buka saobraćaja... Nasuprot tome, i dalje je prisutna nepotrebna buka fontane na Slaviji koja još uvek povremeno trešti. Kome? Nikome jer nikoga na ulici nema!

Iz pozicije 65+ opravdano se pitam kako će izgledati grad kada jednom izađemo. Kako će izgledati duštvo i ljudi koji ga čine?

Svi se menjamo. Deca i studenti su, posle prvih mesec dana već potpuno prešli na novi način učenja, predavanja su pojedinačna ili kolektivna, ali sva prolaze kroz bledo svetlo ekrana. Da li će se vratiti dobra stara olovka? Ne, naravno da neće onako kako je bilo. Čovečanstvo se upravo pomera. Škripi, opire se, ali se pomera. Čini jedan težak i spor ali svakako korak napred. Mi sada ne znamo gde da taj korak vodi.

Ali ono što me brine to je da još nisam čula da se dovoljno glasno govori da je svet jedan i nedeljiv. Da je na planeti već uveliko sve povezano i međuzavisno. Ili, kako bi to ovih dana rekao veliki kompozitor Arvo Part, da je čovečanstvo jedinstven organizam. Istovremeno, ljudi pojedinačno traže utehu u nekom domaćem toru ili im se takva uteha nudi i nameće.

Svi govore o slušanju muzike kao načinu da se prebrodi tenzija. Da li je i tišina lekovita?

– Iako je sada ponuda ogromna, ja biram šta ću da slušam od muzike. Više od sadašnje prebogate ponude odbacim nego što prihvatim. Muzika je, verujem, mnogima dragocena. Prija da nađu mir, razbribrigu ili da za trenutak zaborave stvarnost. Najčešće, muzika ljudima služi kao zvučna podloga za sve drugo. Što se mene tiče, za mene muzika nije ni odmor ni zabava. Ja muziku slušam, i o njoj mislim. I iskreno, mene slušanje muzike ne samo ispunjava nego i troši. Zato sada vrlo pažljivo biram šta slušam i izbegavam velike „emocionalne pakete“.

Ipak, ovih dana odjednom imamo pristupa tolikim sjanim izvođenjima i snimcima scenskih događaja koji nismo mogli da zamislimo da ćemo moći da vidimo. Smatram to ogromnom solidarnošću institucija muzičke kulture celog sveta koje su nam to omogućile. Tako povremeno "idem" u Metropoliten, slušam Bečku i Berlinsku filharmoniju, ali i sve one prebogate programe malih, kućnih online koncerata i malih formata kojima se mogu naći potpuno nepoznate i neverovatno zanimljive stvari.

Muzičari su pretrpeli snažan udarac realnosti. Otkazani su događaji, koncerti, festivali, u ovom trenutku čini se do jeseni? Da li ćemo kao društvo moći da nadoknadimo te gubitke?

– Umetnike, muzičare je zateklo nešto čemu se niko nije nadao. Ali to se desilo milionima na planeti. Ono što nije isto u raznim zemljama to je što su neke države munjevito osmislile programe pomoći onima koji su odjednom ostali bez posla i novca i učinile sve da što pre umetnicima dopreme pomoć, podstaknu fondacijsku ili podele državnu pomoć. Kod nas sam videla suprotno. Gradski sekretarijat za kulturu je prekinuo konkurs koji je bio u toku a reagovala je, koliko sam videla, jedino Nezavisna kultruna scena Srbije.

Nerazumnost tog poteza govori o tome da je gradska vlast ne samo suspendovala programe do jeseni, već i na duži rok. Možda s idejom da umetnosti neće biti zadugo ili da je ovo zgodna prilika da se oslobe „neugodnih“ ideja i aktera. To ne samo da je greška, nego je neoprostiva greška.

Mnogi veruju da će se svet posle virusa promeniti. Kako vidite muzički svet posle virusa korona?

– Moram da se upitam, kada će to biti, taj svet posle zaraze, kroz mesec ili kroz 20 meseci? Nije isto. Ali, ono što znam to je da će ljudski poriv za stvaranjem ili biti isti ili još jači. Kakve će biti forme, da li će opstati stare ili će se uspostaviti i razviti neke nove, to i sama čekam da vidim.