Akademik Ljubomir Simović: U kriznim vremenima uloga umetnosti je značajnija i odgovornija

Vreme u izolaciji akademik Ljubomir Simović provodi pišući i čitajući, u čekanju da ona prođe, a najviše mu nedostaju šetnje i druženja.

Jedno od ključnih pitanja koje Vaša drama postavlja, jeste smisao pozorišta u ratu. Da li je umetnost važna za društvo u kriznim vremenima, ili ona tada postaje višak?

– Mislim da je u kriznim vremenima uloga umetnosti značajnija i odgovornija. U kriznim vremenima se sve dovodi u pitanje, a ona brani osnove ljudske egzistencije. Takođe, umetnost postoji zbog neke vrste nadgradnje, da bi otkrila nove stvarnosti, ili da utiče na to da se stvarnost gleda na drugačiji način. Umetnost otvara nove puteve, nova vrata, nove prozore, da bi došla do novih horizonata.

Šopalovići su prvi put postavljeni u JDP-u pre trideset i pet godina i od tada su širom sveta mnogo puta izvođeni. Koje su Vama naročito drage predstave?

– U Seulu su Šopaloviće igrala dva pozorišta, jedno je 'Arko teatar' i tu moram da pomenem jedan detalj. Oni su predstavu postavili na scenu 1998. godine. Naredne, 1999, kada je počelo bombardovanje NATO-a, glumci su mi u znak podrške poslali dve drvene pozorišne maske koje ja sada u biblioteci, u svom stanu, držim kao dve ikone.

Izdvojio bih i predstavu u 'Teatr de la Vil' u Parizu. Posebno mi je žao to što je bilo dogovoreno da 'Teatar de la Vil' gostuje na Sterijinom pozorju, ovde je bio i njen reditelj, Žan-Pol Venzel, sa svoje dve saradnice, mislim da je to bilo 1992. godine. Ugovoreno je da naredne godine gostuju na Sterijinom pozorju, zatim u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, i u Užicu, gde se radnja komada dešava. Ja sam se tome vrlo radovao, ali su nastupile sankcije, i to gostovanje je, na moju veliku žalost, stopirano. Ono što je u vezi sa tom pariskom predstavom zanimljivo jeste da se ona održavala u vreme najveće hajke protiv svega u Srbiji.

Mića Danojlić, naš pesnik koji živi u Francuskoj, imao je u tadašnjoj Borbi redovnu kolumnu, i u jednoj od njih je opisao atmosferu na predstavi koju je gledao. Glumci su doživeli aplauz i ovacije, a iz publike je ustala jedna žena i viknula: "Je suis Serbe!" („Ja sam Srpkinja!“). Tako je dala sebi oduška, pod tim ogromnim pritiskom koji je bio na sve srpsko i na sve što dolazi iz Srbije, kao da smo svi mi odgovorni za sve ono što se događalo.

Gledali ste i najnovije Šopaloviće na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Kakvi su Vaši utisci?

– Čovek mora da bude spreman da prihvati nova tumačenja. Ja se nikada nisam mešao u postavke predstava, niko me istina nije ni provocirao. Radujem se kada vidim novu predstavu, pogotovo kada se tu pojave mladi glumci, i kada već na prvi pogled možete da zaključite da je budućnost našeg pozorišta u dobrim rukama.

Decenijama ste neodvojivi deo naše kulturne scene. Kako vidite trenutnu situaciju?

– Mislim da se naša kultura i umetnost nalaze u jako velikoj krizi. Ja već ko zna koji put ponavljam da mi već 30, a možda i 40 godina, nemamo književni život. Kada sam upisao studije na Beogradskom univerzitetu, 1955. godine, Beograd je naprosto ključao od književnih večeri, od polemika između tadašnjih modernista i realista, pojavile su se nove poetike, vladalo je ogromno interesovanje.

Imali smo redovnu književnu kritiku u svim dnevnim i nedeljnim listovima, i čekali smo da čitamo tu kritiku jer su kritičari imali veliki ugled i uticaj. Sećam se 1956. ili '57. godine, bilo je dovoljno da Milovan Danojlić u Delu objavi ciklus pesama, a to se isto desilo sa Draganom Kolundžijom, i da preko noći za njega sazna ceo književni svet u Srbiji. Danas možete da objavite i dvadeset knjiga, a da za vas ne znaju ni vaše komšije. Umetnost i literatura su gurnuti u stranu, na krajnju marginu, tako da su praktično za čitaoca nevidljivi.

Izdavač koji nema svoju knjižaru, za njega nema opstanka, a kamoli budućnosti. Mnoge vredne izdavačke kuće su se ugasile, mislim pre svega na Stubove kulture i Beogradsku knjigu, da ne pominjem one kolose, kao što su bili Prosveta, Nolit, Bigz, Jugoslovenska knjiga. Umesto njihovih knjižara imate sada parfimerije, prodavnice obuće i odeće.