Зашто су на Криту „убијали" већ мртве и сахрањене људе

Истраживачи су утврдили да су становници Крита у далекој прошлости упражњавали ритуал у коме су симболично убијали већ мртве људе. Студију објављену у часопису Antiquity спровео је међународни тим археолога чији су чланови проучавали гробље Сиси.

Важно је да описани чин није био вид вандализма или скрнављења, него јавни ритуал који је означавао крај једне епохе заједнице за коју је били типична погребна традициј, пише Arkeonews.

Белгијска школа у Атини организује ископавања на Сисију још од 2007. године, а у зони 9 археолози су открили остатке који указују на јединствену церемонију из времена почетака Минојске цивилизације.

Они су, како објашњавају истраживачи, преминуле полагали у јаме и керамичке посуде.

После извесног времена, гробнице су отваране, а неки остаци бивали су уништени, што делимично, што потпуно. То је изгледало као убијање већ мртвих и сахрањених људи.

Сада, хиљадама година касније, пронађено је хиљаде фрагмената керамике, укључујући тањире и пехаре, сви настали око 1700. пре нове ере.

Овај слој остатака није ту био само набацан, већ је представљао важан ритуал окупљања, и крај једне епохе.

После гозбе простор где су били покојници, бивао је запечаћен слојем земље и камења, и тако на симболичан начин „сахрањено“ колективно сећање на гробнице.

Интересантно је да су генерације које су дошле после оних које су упражњавале овај чудан ритуал, поштовале локације где се обред вршио, нису га узурпирале и сматрале су тај простор светим.

Занимљиво је и да овај ритуал није био ограничен на гроб Сиси. Слични трагови пронађени су и на другим локацијама широм Kрита, где су гробнице испражњене, напуњене камењем и запечаћене, са траговима тога да су такође биле организоване гозбе.

Наравно, нису сва гробља цивилизације са Крита завршила на тако драматичан начин. Неки су становници једноставно престали да их користе.

Иначе, током средњег бронзаног доба (од 2050. до 1600. пре нове ере),острво Kрит је пролазио кроз велике промене.

Забележени су процеси политичке централизације и интеграције друштва а места која су била уобичајена за ритуале, попут светилишта у планинама и пећинама, преузела су место гробља.