Venko Andonovski: Nisam u apokaliptičnom raspoloženju

Svet je trenutno u zastoju, nešto što je vidljivo samo pod mikroskopom izaziva ozbiljne posledice u vidljivom makrosvetu i ta slika je prilično uznemirujuća. Kako se ljudi u Makedoniji suočavaju sa tim?

- Pa, isto kao i svi u svetu. Sede kod kuće, poštuju sve uredbe, ali je sve to, naravno iz straha. Čoveku je u prirodi da samo iz straha poštuje zakone: zato moraju postojati policija i sud, ali s druge strane, mora postojati, pre svega, moralni princip u čoveku. Nažalost, naše doba je sasvim nagrizlo, kao korozija, moralne principe, tako da ostaje samo strah od sudova i policije. I, u ovom specifičnom slučaju sa virusom, naravno, pre sudova i policije, postoji samo strah za sopstveni život. To je egoizam prve vrste. Umesto da se razvije osećaj solidarnosti, razvija se samoživost: uostalom to nije slučaj samo sa pojedincima, već i sa celim narodima i državama.

- Evropa je pala na moralnom ispitu, jer su bratske zemlje okrenule leđa jedna drugoj i zabarikadirale se, u paničnom strahu za sopstveni život. Ovaj virus je pokazao da smo bolesni od opasnijih virusa od „korone": virusi egoizma i bezosećajnosti, na individualnom i na kolektivnom nivou. Ponašamo se kao životinje u ratu. Kako Volter kaže: ne poznajem čoveka koji ne bi u ratu ubio drugog čoveka da bi mu uzeo čizme i da bi njegovom mašću namazao iste te čizme, da ne propuštaju vodu.

Vaš roman Pupak sveta veoma je čitan, ima brojna izdanja do sada a centralna misao, kao stožer svih zbivanja u romanu, je činjenica izgubljene svetske ravnoteže. Kako Vi tumačite uzroke takvog stanja?

- Uzroci "gubitka svetske ravnoteže" su, naravno, duhovni, i iz tih razloga (naše je doba slepo za duhovnost) nimalo vidljiviji od aktuelnog virusa. Sve je počelo sa antropocentrizmom koji se javio u drugoj polovini devetnaestog veka, u krilu pozitivizma i njegove ubeđenosti da su nauke svemoćne. Dvadeseti vek je bio eksplozija tog sciento-antropocentrizma, filozofije koja veruje da je čovek sam kovač svoje sreće i da je cela njegova sudbina u njegovim rukama. Ne samo nauke, nego i revolucije u kojima se delima "pravda" po ljudskoj meri su dale ovom veku iluziju da je čovek svemoćan i da samo on pokreće točak istorije.

- U antropocentrizmu nema mesta za Boga, jer je čovek gospodar sveta: u prilog tom ostrašćivanju čoveka i jačanju njegove antropo-sujete idu i naučna dostignuća i tehnološki napredak: za samo šest decenija od prvog preleta jedne livade u Siti Houku (čuveni prvi let braće Rajt) čovek je početo leteti najmodernijim supersoničnim avionima i mlaznjacima, a popeo se i na Mesec. Šta će njemu Bog, kada je on postao Bog? Ali, kad god se Bog progoni, javlja se ostrašćeni čovek: onaj koji stalno ima osećanje da mu je nešto nepravedno uskraćeno, da mu je uskraćena punoća bitija. To je nesrećan čovek. To je pohlepan čovek. To je čovek neoliberalnog kapitalizma, bedna kreatura koja guta, "sere i fuka" (kako bi rekli Delez i Gatari) i zato se svodi na tri organa - usta, genitalije, anus. On nema potrebu za osećanjem ili doživljavanjem sveta, već samo za konzumaciju u profit. I tek kada dođe nešto ovako, iz nevidljivog sveta, kao virus, shvatimo da ipak postoje i nevidljive sile koje upravljaju našim životima, čak i smrću. Shvatimo da ako se nešto ne vidi, ne znači da i ne postoji: Bog, đavo, virus. Ko zna koliko takvih nevidljivih stvarnosti, nevidljivih džepova postoji još u ovom vidljivom svetu.

Velika je razlika u savremenom svetu između informacije i znanja, čini se da obilje informacije stvara konfuziju. Ova aktuelna situacija sa virusom korona to dodatno potvrđuje. Šta učiniti da bismo bili na putu znanja a ne dezinformacije?

- Čitati knjige. Ja stalno ponavljam i mojim studentima: na Guglu su samo informacije, obično tačne i korektne. Na Guglu je tačna definicija metafore Umberta Eka. Ali je ona iščupana iz konteksta. Da bi došao do te definicije, Eko je napisao stotinu strana o shvatanju metafore, od Aristotela naovamo, da bi čitalac mogao da vidi kako je došao do svoje definicije. Ako student ne pročita knjigu, ako ne pročita i te stranice koje prethode definiciji, on ima "znanje bez istorije", znanje bez memorije, znanje bez evolucije, a to je samo informacija. Tek kada onaj koji čita poveže informacije u svoju saznajnu strukturu, možemo govoriti o znanju. U slučaju virusa: ne samo čitati već i razmišljati i povezivati. Ineligo na latinskom i znači - povezati. Znanje je struktura koja povezuje informacije, a ne gomila neproverenih i nepovezanih, često i lažnih informacija.

Da li će aktuelni globalni strah od bolesti i sve posledice koje taj strah ostavlja za sobom biti možda predmet nekog Vašeg novog romana ili prozne knjige, i da li se strah čoveka 21. veka razlikuje od strahova iz ranijih vremena?

- Pišem nešto, izazvano ovim virusom. Zanima me tema: kako jedan običan i slučajan virus može pomagati autoritarnim režimima. To je u stvari ispitivanje veza između ludila i totalitarizma, jer totalitarizam je samo društveni izotop ličnog ludila, bar po mom mišljenju. Ne mogu vam više otkriti. U svakom slučaju, neću žuriti sa romanom, nemam ambiciju da budem "prvi" sa aktuelnom temom, jer ne shvatam književnost kao žutu štampu.

Mnogi ljudi ovih dana na pitanje šta čitaju ili koje filmove gledaju kažu da se vraćaju delima koja su se bavila katasrofama i bolestima. Da li je to i Vaš slučaj? Ako jeste, zbog čega a ako nije, šta čitate ovih dana i zbog čega?

- Intenzivno prepročitavam Jovana Lestvičnika. Paralelno čitam i roman Brizbejn sjajnog ruskog pisca Jevgenija Vodolazkina. Nisam, kao što vidite u apokaliptičnom raspoloženju. Proći će i ovo. I doći će novo. Virus je trenutno najvidljivija bolest od koje boluje ovaj svet. Ali je svet bolestan već decenijama. Virus će nestati i prirodnim putem, ali postoje ozbiljnije bolesti koje će ostati i neće tako lako nestati. Grupnim imenom ih zovemo - kapitalistička pomama egoizma. Voleo bih da grešim, i voleo bih da i u ovom slučaju, kao posle velike srednjovekovne kuge krene neka nova renesansa, jer je tačno da su epidemije menjale svet i civilizacije drastičnije nego ratovi. Videćemo. Čekajmo renesansu... to bi bio događaj za čovečanstvo, a ne pojava virusa.