Zabrana za „Srpski film“?

Reditelj i producent „Srpskog filma" Srđan Spasojević izjavio je za Tanjug da mu vest o anonimnom zahtevu za zabranu njegovog filma, koja se pojavila u domaćim medijima deluje apsurdno i nestvarno.

„Osim što mi ta cela vest deluje prilično apsurdno i nestvarno, ne znam ništa konkretno, ne znam kome odgovaram ni da li postoji neka komisija", rekao je reditelj.

„Za sada mi to deluje malo smešno i banalno. Mislim da do tako nečega (zabrane) ne može ni da dođe, jer bi to bila ozbiljna sramota za bilo koju ozbiljnu instituciju", objasnio je Spasojević.

Govoreći o poruci njegovog filma, koji se na brutalan i šokantan način bavi aktuelnom temom nasilja, reditelj je odgovorio da „pretpostavlja da veliki deo publike jednostavno i ne ume da gleda film, da nije navikao na takve stvari".

„Izgleda da problemi na koje svojom pričom ukazuje 'Srpski film' ne dolaze do izražaja i do onih do kojih treba da dođu. To je jako čudno u sredini u kojoj svaki dan po crnim hronikama možemo da pročitamo raznorazne užase koji se dešavaju svuda oko nas", primetio je Spasojević.

Reditelj je dodao i da „od takvih stvari u našem komšiluku okrećemo glavu, nažalost, oguglali smo i počinjemo da ih smatramo normalnom svakodnevnicom".

„Sada se diže buka, kreću pitanja i rasprava oko nekog filma koji na te stvari ukazuje, tako da to zaista apsurdno zvuči", zaključio je Spasojević.

Samo jedan zabranjen film

Na vesti o inicijativi za zabranu „Srpskog filma" reagovao je i direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, koji je za Tanjug rekao da je on protiv zabrane prikazivanja, a da je pravi problem taj što nemamo bioskope u kojima bi se različiti filmovi davali u adekvatnim terminima.

„Srpski film" od premijere u proleće ove godine u Americi, preko niza stranih i domaćih festivala, do ovih dana kada je na repertoaru bioskopa u Beogradu, izaziva oprečne komentare - od pohvala za hrabrost do osuda zbog šokantnih scena nasilja.

Zelenović je naglasio da je „dobar deo karijere posvetio skidanju zabrana sa naših filmova".

„Mi smo zanimljiva zemlja kada su u pitanju zabrane. Od 1947. do 1972. ili do kraja crnog talasa u našoj zemlji je proizvedeno nešto više od 400 filmova i samo je jedan zvanično zabranjen", rekao je direktor Kinoteke, navodeći omnibus iz 1963. godine „Grad" Živojina Pavlovića, Kokana Rakonjca i Marka Bapca.

„Kada tako gledate, mi smo jedna prilično demokratska zemlja. Međutim, po raznim osnovama postojalo je nešto što sam nazvao zonom sumraka - tridesetak filmova koje niste mogli da vidite, mada ih niko nije zabranio, te sam ih nazvao 'zabranjeni bez zabrane", ukazao je Zelenović.