„Tačka preloma – rat koji je promenio pravila“, premijerno na RTS 1

Nakon 27 godina i dalje se postavlja isto pitanje. Zbog čega je 19 NATO zemalja predvođeno Sjedinjenim Državama, bombardovalo Jugoslaviju? Autorka kroz autentičan pristup, nudi odgovore na to pitanje i mnoga druga.

„Rat koji je promenio pravila govori o tome da je sve u stvari počelo 1999. godine. Mnogi od sagovornika kažu da je to majka budućih ratova, da je sve počelo tada, da je to možda i značajnije od Berlinskog zida. Zašto? Zato što tada imamo upravo kršenje međunarodnog prava“, ističe Slađana Zarić, autorka emisije.

Kroz priču vode sagovornici. Niko od njih, međutim, nije iz Srbije. To su ljudi iz zemalja koje su tada donosile ključne vojne i političke odluke.

„NATO je bombardovanjem Jugoslavije počinio prvi zločin ili ilegalan napad, kako god ga nazovete. To je kontradiktorno. Jer je NATO po definiciji odbrambeni savez koji dolazi u pomoć ako je neko od saveznika napadnut“, smatra Jan Oberg, savetnik Ibrahima Rugove.

„Mislim da razlog ovog rata nije bila humanitarna katastrofa. Situacija na Kosovu nije bila toliko loša, koliko se predstavljalo kroz zapadne medije. To je situacija koja je mogla da se reši Internacionalnom Policijom, uz pomoć Ujedinjenih Nacija", navodi Ticijana Boari, član Kosovske verifikacione misije.

O događajima koji su tragično izmenili i obeležili istoriju Srbije ne govore Srbi već i Amerikanci, Nemci, Italijani, Britanci, Šveđani, Rusi i Finci.

Među sagovornicima su potpredsednik Skupštine OEBS-a Vili Vimer, profesor i bivši savetnik američkog predsednika Čarls Kapčan, italijanski general Bjađo di Gracija, novinarka Ticijana Boari, član Verifikacione komisije na KiM i mirovni aktivista Jan Oberg, savetnik Ibrahima Rugove.

Bombardovanje sagledavaju u svetlu budućih svetskih dešavanja. „Rat na Kosovu je majka budućih ratova“, „To je rat koji je promenio pravila“, „Sav haos počeo je tada“, „Rat na Kosovu je značajnije uticao na međunarodno pravo nego pad Berlinskog zida“, „Tada je otvorena Pandorina kutija“ – to su sve ocene sagovornika u dokumentarcu, istakla je Slađana Zarić, autorka dokumentarnog filma Tačka preloma – rat koji je promenio pravila.

„Moram da priznam da sam svesno izabrala da u ovom filmu nemam nijednog sagovornika iz Srbije. Svesno sam izabrala da to budu stranci. Ono što je vrlo zanimljivo jeste da smo poslali na stotine i stotine mejlova, a sam film se završava informacijom o tome ko nas je sve odbio. Pisali smo i Klintonu, Toniju Bleru, Vesliju Klarku i ostalim predsednicima tada ključnih država“ navela je Slađana Zarić.

„Ali zato film donosi vrlo zanimljive poglede ljudi koji nisu analitičari već ljudi koji su bili svedoci i koji su učestvovali u tom periodu“, dodala je autorka filma.