Novi „Supermen“ stiže u bioskope

Više od osam decenija Supermen donosi nadu, simbol je pravde i oličenje neustrašivosti. Za reditelja i scenaristu Džejmsa Gana, Supermen je podsetnik da su dobrota i ljubaznost vrednosti koje ne smeju da se zaborave.

„Supermen mora da ima neki ventil i uvek ga ima. Od samog početka postoji Klark Kent kao neka vrsta njegovog izduvnog gasa na tom ekspres loncu. Jer zamislite sad tog superheroja koji mora da brine o apsolutno svakom problemu na planeti Zemlji. On sve čuje, sve vidi, sve zna, svu nesreću oseća i može mnogo to da reši i kako bi se nosio sa tim emotivno prosto mora da nađe način da ispolj“, kaže pisac Pavle Zelić.

Krenimo na početak, tamo gde su tvorci Džo Šuster i Džeri Sigel, 1938. godine osmislili Supermena ne samo kao lik, već i kao glas nade za čitaoce koji su kroz stripove tražili utehu i inspiraciju u trenucima globalne neizvesnosti.

„Strip Supremen je praktično prvi superherojski strip. Objavljen je u junu 1938. godine, u jednom vrlo specifičnom trenutku za Ameriku i svet. Amerika je još uvek u velikoj depresiji, očekuje se veliki, novi svetski rat i dolazi jedan junak koji će vam ponuditi nadu, ideale, nešto što je možda već bilo zaboravljeno i to upravo dati najmlađim čitaocima“, navodi Zelić.

Iako danas važi za oličenje dobrote, Supermen u prvim stripovima nije bio toliko nežan. Bio je suroviji, borio se bez mnogo milosti, rušio zgrade, bacao ljude i rešavao pravdu po sopstvenim pravilima. Kako je vreme prolazilo, postao je simbol nade, uzdržanosti i heroj koji uvek bira ispravno, čak i kad je to najteže. Mladi se danas poistovećuju sa svojim herojima, umesto da ih idealizuju.

„Danas je to mnogo značajnije iz više faktora, prvenstveno zato što se i kulturološki kontekst izmenio. U tom smislu što imate superheroje koji nisu isključivo beli muškarci već su sada to ljudi različitih kako porekla tako i rasnih obeležja, etničkih obeležja“, objašnjava Snežana Mrvić, klinički psiholog na Institutu za mentalno zdravlje.

Šta se događa kada tog idealnog heroja posmatramo iz druge perspektive, kada tražimo lik sa manama, čiji plašt nije samo simbol snage, već ponekad otkriva i neku slabost?

Snežana Mrvić navodi da je mladima to posebno značajno, jer pripadnici generacije Zed danas dosta pažnje posvećuju introspekciji koja nije bila toliko izražena ranije: „Oni danas uz to predstavljaju superheroje koji se bave svojim unutrašnjim procesima, isto tako pate i isto su ranjivi“.

Reditelj i scenarista Džejms Gan donosi novu viziju Supermena, kombinujući epsku akciju, humor i emociju.

Novi film o Supermenu, u Beograd, dolazi već večeras. U bioskpima počinje prikazivanje filma i novo viđenje čuvenog junaka.