Vladimir Banić: Inspiracija mi je da kroz „Fantastičnu planetu" naši ljudi upoznaju taj velik i raznolik svet

U večerašnjoj epizodi Fantastične planete, posle Bliskog istoka, Vladimir Banić nas vodi u Južnu Ameriku, u polja koke, gde karteli i dalje ugrožavaju živote ljudi. Na kraju, saznaje koliko strast za fudbalom može biti opasna po život kada igraju Amerika i Deportivo iz Kalija.

U Izraelu je boravi u junu mesecu, u trenutku kada je počelo raketiranje iz Libana i kada je Hezbolah počeo jakom baražnom vatrom da gađa Golansku visoravan na kojoj je stacionirana izraelska vojska.

„Mi smo išli drugim povodom u taj deo zemlje, odnosno regije, zato što smo dobili priliku da razgovaramo sa pripadnicima izraelske vojske koji su bili angažovani u Gazi. Tada je već broj civilnih žrtava bio ogroman – 40.000, 11.000 dece. Ovaj posao je takav da sa svima treba razgovarati i svima treba postavljati pitanja“, dodaje gost Dnevnika.

Pošto je Hezbolah započeo sa raketiranjem, planirani razgovor je propao jer je jedinica morala da se vrati na položaje. Ekipa je sačekala dva tri dana u Jerusalimu i potom krenula do Zapadne obale, Palestine, jer i tu ima kasarni IDF-a i uspeli su da dobiju planirani intervju.

Da bi na ratnom području novinarska ekipa uspela da obavi zadatak, Banić ističe da je pre svega važno poštovati proceduru.

„Više puta sam, kada god bih išao u Izrael, većinoma je bilo sličnim povodom, išao sam u Gazu dva puta, i oba puta sam morao prethodno da dobijem dozvolu od izraelske vojske da napustim kroz, tada granični prelaz Eres, koji sada ne postoji. Moraš da se javiš, da odeš, da se fotografišeš i da dobiješ fizički propusnicu koja ti dozvoljuje da se snimaš bilo gde. Oni su jako u tom smislu kooperativni da odrede osobu koja je sa tobom. U mom slučaju to je bila mlada žena, vojnik, koje bila sve vreme sa nama i prenosila nam u ključnim momentima preporuke da li smemo u taj deo ili ne smemo, odnosno da li nam garantuju bezbednost ili nam ne garantuju“, dodaje Banić.

U jednom trenutku su tražili da se ekipa vrati do najbližeg mesta gde postoje skloništa i oni su to poslušali. U svakom slučaju, izraelske vlasti su vrlo profesionalne i ono što se dogovori, ako se sprovodi po zadatoj proceduri, nema nikakvih problema za snimanje.

Potrebno je mnogo rada i odricanja da bi se dobio kvalitetan program

U prvoj sezoni Fantastične planete bilo je oko 220 snimajućih dana širom sveta i još oko 30 montaže. Statistika za drugu sezonu je slična. Preko 200 snimajućih dana, skoro 90 letova u različite krajeve sveta.

„Prilično sam srećan što smo uspeli da našim gledaocima u ovoj sezoni pružimo priliku da proputuju, da vide i Maču Pikču i Amazon, videće i Černobilj, videće i Antartik. Neverovatne destinacije gde smo mi tražili i našli priče i spakovali u emisije koje se sada, srećom, sa prilično velikim uspehom emituju kod nas“, napominje Banić.

Ipak, iza svega toga lepog što vidimo na ekranu stoji veliki i predan rad.

„Ljudi kojima stvarno želim da se zahvalim, pre svega snimatelji koji su sa mnom na terenu. Tu su ljudi iz Srbije, iz Slovenije, iz celog sveta. Najviše je na ovoj sezoni bio angažovan Borislav Ristović, zatim Mihajlo Todorović, Marko Bajželj Marković, ali i naši sada stalni saradnici iz Južne Amerike, Karlos Leandro, naš karioka iz Rija. Zatim montažeri, ljudi ovde u televiziji koji su sa druge strane tog saradničkog odnosa u svim sektorima. Ogroman rad, razumevanje, tolerancija je učinila da to izgleda lako“, napominje gost Dnevnika.

Banić ističe da mu je inspiracija upravo ovaj svet, fantastični trenutak u kome živi naša civilizacija i sva njegova lica, kao i želja da naši ljudi upoznaju i vide taj veliki raznoliki svet.

„Nekako je ovo moja težnja i želja da ta deca, mladi koji sada stasavaju, možda kroz ove emisije upoznaju svet i vide da nije strašan i požele da ga i lično upoznaju kasnije.“

 Dodaje da se nada da će njegov serijal biti inspiracija mlađim kolegama da uvide da možda rijaliti televizija donosi novac, ali da su ovakvi programi, poput Fantastične planete, obrazovni, zabavni i informativni, izvor znanja koji nam je potreban svakodnevno.

„Tako dase nadam da ovo možda inspiriše mlade ljude, mlade kolege i koleginice da nastave da prave ovakve emisije i ovakve serijale i kod nas u Srbiji, ali i da mi se pridruže negde u svetu“, navodi Vladimir Banić na kraju gostovanja u Dnevniku.