„Virdžina" – peti film Srđana Karanovića koji je digitalno restaurisan

Krajem 19. veka na prostorima Kninske krajine, porodice bez muškog potomstva smatrane su ukletim i osuđenim na propast. Da bi se spasle prokletstva, poslednje žensko dete postalo bi „virdžina“ – muškarac. To je bila porodična tajna, koja se čuvala celog života.

Film Virdžina Srđan Karanović je snimio po istinitom događaju.

„Ja sam taj film sanjao i pripremao deset godina, a prošlo je 35 godina otkad je snimljen, a sniman je u doba početka raspada Jugoslavije, baš na mestu gde je možda to počelo“, navodi reditelj Srđan Karanović.

Film je sniman u selu Polača kod Knina više od šest meseci, jer je zbog najavljivanih ratnih sukoba u tadašnjoj Jugoslaviji, snimanje često prekidano. Čak se sumnjalo da će ikada biti snimljen, kaže glumac Miodrag Krivokapić koji je za ulogu oca dobio nagradu Car Konstantin.

„Svašta nas je tuklo. I vreme, i bure, društvene okolnosti, barikade, zemljotresi. Ne znam šta nas sve nije tada tuklo. Ali s druge strane, fantastična ekipa koja funkcioniše besprekorno. Režiser koji zna šta hoće, s kojim je bilo milina raditi, i njegova je ogromna zasluga da je taj film izašao. Nekako je držao celu ekipu“, naglašava Miodrag Krivokapić.

Marta Keler tada je imala samo 14 godina. Za ulogu Stevana dobila je nagradu Feliks Evropske filmske Akademije.

„Prvi put sam stala pred kamere, ali sam veoma ozbiljno odradila posao zahvaljujući njima. Puno, puno su mi pomogli, posebno Điđa Karanović koji me je uputio u čaroliju filma. Meni je to bilo kao neki san. Božanstveno. A nisam ni osećala da mogu toliko da dam od sebe, a Brik je bio takođe, onako očinski se postavio“, ističe Marta Keler.

Virdžina je peti film Srđana Karanovića koji je digitalizovan u okviru projekata A1 Kinoteka.

„Virdžina je dugo bila nedostupna. Negativi ovog filma nedavno su stigli u Srbiju, na naše veliko zadovoljstvo, i evo, rezultat je pred nama. Čini mi se da će se ovaj film čitati potpuno drugačije u odnosu na pre nekoliko dekada kada je premijerno prikazan i kada je pobrao ne mali broj nagrada gde god je publika, odnosno žiri, bio u prilici da ga ocenjuje“, navodi Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke.

Jugoslovenska kinoteka je, u skladu sa svojim ovlašćenjima na osnovu Zakona o kulturnim dobrima, 28. decembra 2016. godine proglasila sto srpskih igranih filmova za kulturno dobro od velikog značaja.

Na toj listi se nalazi i film Virdžina, pored Karanovićevih filmova Miris poljskog cveća, Petrijin venac,  Nešto između i Za sada bez dobrog naslova, koji su restaurisani prethodnih godina.