Antiratna drama „Bauk“ premijerno pred beogradskom publikom

Novi film scenariste i reditelja Gorana Radovanovića u Srbiji je prvi put prikazan na festivalu filmskog scenarija u Vrničkoj Banji, a međunarodna premijera bila je u okviru glavnog takmičarskog programa Međunarodnog filmskog festivala u Moskvi.

Priča o strahu dečaka tokom bombardovanja Srbije 1999. pretočena je u antiratnu dramu koja prenosi duh kolektivnog otpora Srbije tadašnjem zlu. Autor filma povezaje svoja i iskustva bliskih ljudi sa literaturom.

„Mi moramo sami da pravimo filmove i umetnička dela o događajima značajnim za naš kolektivitet. Tako da je bombardovanje Srbije centralni događaj, prelomni događaj moderne srpske istorije koji mora da bude zabelažen. Ja sam osjećao prosto i kao reditelj i kao istoričar umetnosti obavezu da sredok vremena napravi jedno delo koje će biti buduće istoričare primarni istorijski izvor“, naglašava Goran Radovanović.

Strah dečaka, kome tokom rata otac nije tu, postaje sve veći. Lična priča prerasta u kolektivnu i dobija vanvremensku dimenziju. Ulogi tumače Vojin Ćetković, Miloš Biković, Jakša Prpić i makedonska glumica Sara Klimovska.

„Ja sam otprilike imao isto toliko godina kada se ovo sve dešavalo, tako da za mene je film u tom smislu ličan. Zato što budu te neke uspomene tih faks mašina i u stvari tih telefonskih automatskih sekretarica i tih nepreslušanih poruka i poruka koje su ostavljene da sačekaju neko vremeno da ih pustite. Tako da to za mene budu neka sećenja. Ali vremenom, čovječi mozak je tako nastrojen da ono što je neprijetno potiskuje, ono što je prijetno ostane. Onda nam se uvek čini da su ta neka vremena ranije bila lepa, jer ih mi podsvesno romantizujemo, čak i ako je to bio jedan težak i loš period kao što je bombardovanje“, napominje Miloš Biković.

„Ovo je priča o tome kako se ljudska svest bori sa užasom koji ga okružuje i kako, pogotovo i na dečija svest koja još uvek ima vrlo tananu opnu i zaštitu u odnosu na realnost. I onda ta svest pokušava nekako da nađe smisao svem u tome i da nekako, nalazići taj smisao, da nađe snage da nekako živi tolerišući to zlo, ali borećući se protiv njega“, dodaje Biković.

„Moji bauca su nedostatak mog tate i kako mi on nedostaje, pošto je on otišao, i kako treba da prođem kroz ove strahove moje bez neke osobe koju sam ja mnogo voleo i kako odlazi jedna devojčica u koju sam se ja zaljubio u filmu, i kako treba da prođem kroz te stvari sam sa majkom i kroz bombardovanje. I taj strah od sirena, i ta samoća kroz te tamne ulice dok me juri kuče... I to su bili neki moji bauca“, kaže Jakša Prpić, glavni lik u filmu Bauk.

„Ja glumim ulogu Milice, to je ćerka sveštenika. Milice je jedan lik koja je u stvari na neki način prikazana kao simpatija Savina, ali takođe i njegov neki strah i kao neki bauk u stvari u snovima“, objašnjava Anđelija Filipović.

Na nedavno završenom Međunarodnom filmskom festivalu u Trentu u Italiji, Bauk je izbran za najbolji dugometračni film, a kompozitor Ace Vacparov osvojio je nagradu za najbolju muziku.

Od 3. oktobra film se prikazuje u bioskopima u Srbiji, a u planu su i filmske festivali u Italiji, Iranu, Americi, Gračkoj, Brazilu i drugim zemljama.