Dobro veče – Skočko ulazi u četvrtu deceniju i nastavlja da nas preslišava svake večeri

Najpopularniji domaći kviz emituje se svake večeri na prvom programu RTS-a i ove godine puni 30 godina. Od svog nastanka, 22. novembra 1993. godine, TV Slagalica je najgledaniji kviz, ali i jedna od najgledanijih emisija u domaćem medijskom prostoru, i to svakog dana.

Ukoliko i vi prekidate sve svoje aktivnosti u sedam uveče, onda pripadate grupi u kojoj je više od miliona redovnih gledalaca našeg kviza koji vreme dele na pre ili posle Slagalice. Vi ste i treći takmičar koji opušteno iz fotelje rešava zadatke i vrlo često čuje od plavih i crvenih takmičara nije isto kao kada se gleda kod kuće.

U gotovo 9.000 epizoda učestvovalo je više od 10.000 takmičara, dok se za tri decenije postojanja kviza promenilo 20 igara i 20 voditelja.

Najmlađi takmičari TV slagalice su srednjoškolci i često nas zadivljuju svojim znanjem. Najmlađi pobednik slagalice je Marko Obradović, koji je 1995. godine osvojio peti ciklus i u tom momentu je imao 16. godina.

Žarko Stevanović se prvi put takmičio sa samo 16 godina kada je bio trećeplasirani, a sa 23 godine je osvojio 100. ciklus TV Slagalice. Aleksa Stefanović je bio dvadesetdvogodišnjak kada je osvojio 148. ciklus i učestvovao u Superfinalu 2022. godine.

Mirko Krstović i Miloš Karna su imali 23 godine kada su osvojili ciklus, a Miloš Karna je osvojio i superfinale 2020. godine. Petar Stojković je tek upisao Medicinski fakultet kada je osvojio 113. ciklus, a prema postojećim podacima najstariji pobednik ciklusa je Vladimir Krnač, koji je u periodu osvajanja 118. ciklusa imao 56. godina.

U prvoj igri od ponuđenih 12 slova tražimo najdužu reč, a slobodno možemo da zaključimo da je najčešće izgovorena reč trema

Zanimljivo je da se trema najmanje primetila kod stranaca među kojima su bili Meksikanac Karlos Franko i Ukrajinka Marija Mazur.

Ako se pitate kome je najteža u slagalici, možemo da se saglasimo bez ikakve dileme. Kompjuterskim miševima

Nakon dve emisije, najveći broj poena je osvojio Dušan Macura i na taj način srušio rekord koji je držao Rade Goljović sa 404 poena. Ali šta se događa kada je rezultat izjednačen? Igra se taj-brejk i ko prvi odgovori na novi set pitanja igre Ko zna zna, postaje pobednik.

Visokom standardu kviza koji se zadržao do danas doprinela je preminula supervizorka Milka Canić, ikona slagalice koja je se starala da sve protiče u najboljem redu. Njeno čuveno... Dobro veče. ...upućeno gledaocima bio je znak da kviz može da počne.

Za većinu domova u Srbiji, ali i u regionu, zna se da će u sedam uveče biti uz RTS i veliku TV Slagalicu. Skočko ove jeseni ulazi u četvrtu deceniju i bez sumnje se može reći da vreme radi za njega.

Kako je sve počelo

U ponedeljak, 22. novembra 1993. godine, u 18.30 na prvom programu Radio-televizije Srbije emitovana je prva epizoda kviza Muzička slagalica koju su vodili autor kviza, Nikola Nešković, i tada studentkinja prava, Dragana Kolarić.

Gostujući u emisiji Jedan dobar dan, Nikola Nešković priznaje da niko nije verovao da će ovaj kviz toliko dugo trajati i da će biti najgledanija emisija na svim televizijama.

„Kada se spremalo, rečeno je 'snimite jedan ciklus'. To smo radili zato što su bili u pripremi neki izbori i Vučelić (tadašnji generalni direktor RTS) je tražio. Prihvatio sam da to na brzaka uradim, pošto sam  već radio kvizove na radiju. I tako je to nastalo. I rečeno je, '60. emisija i zaboravi'. E, međutim, kada je to krenulo...“, priseća se Nikola Nešković.

„Slagalica je postala jedan fenomen i postala jedan običaj u Srbiji, da je postala deo kulturnog nasleđa Srbije, da je ušla u svaku porodicu i da zaista gotovo da nemate danas ljude koji nemaju aplikaciju Slagalica na mobilnom telefonu da u nekom periodu slobodnog vremena se poigraju i provere svoje znanje“, naglašava Dragana Kolarić, prva voditeljka kviza.