Koordinator za intimnost – novi poslovni standard u filmskoj produkciji

Scena iz filma Niske strasti u kojoj Šeron Stoun izazovno prekršta noge, a ispod haljine nema gaćice, postala je antologijska. Ono što smo naknadno saznali, jeste da su glumicu slagali da se ništa neće videti zbog svetla. Takođe, producenti filma su joj savetovali da van scene ima seks sa glumcem Majklom Daglasom kako bi u filmu scena bila uverljivija. Osim toga, bila je i daleko manje plaćena od svog kolege.

Ali to nije sve. Kasnije je tokom brakorazvodne parnice sudija bio veoma oštar prema njoj procenjujući je kao majku na osnovu te scene i filma.

Poslednji tango u Parizu, čuveni film još čuvenijeg Bernarda Bertolučija, pretvorio je u pakao život glavnoj glumici Mariji Šnajder. Te 1972. godine, ona je imala samo 19 godina. Scena seksa, koja je postala kultna, nije bila u originalnom scenariju. Za nju je saznala tek na snimanju. Izjavila je da se osećala kao da su je obojica silovali i da je zaista plakala. Nikada se nije oporavila i nekoliko puta je pokušala samoubistvo.

Naše glumice su progovorile nedavno. Sudski proces zbog seksulanog uznemiravanja protiv učitelja glume Miroslava Mike Aleksića je u toku. Može li nova profesija – koordinator za intimnost – da spreči ovakve i slične događaje?

Najčešće su intimne scene ili scene u kojima glumci treba da se obnaže u filmu, u scenariju opisane sa dve-tri, najviše četiri rečenice, navodi dr Amra Latifić.

Koordinator za intimnost u filmskoj industriji

„I to upravo i predstavlja problem jer je to onda siva zona koja je podložna raznoraznim interpretacijama. Tako da je do pojavljivanja ove profesije, odnosno do ovog skorašnjeg trenutka, uglavnom je to bilo na ličnoj inicijativi, kada recimo glumci i reditelji pričaju u četiri oka, u četiri zida. Sada sa pojavom ove nove profesije ćemo se truditi, zapravo da se lična inicijativa prebaci na standard poslovanja“, naglašava gošća Beogradske hronike.

Ovde se ne radi o ograničavanju kreativnosti i ograničavanju slobode, napominje dr Aleksandra Đurić. Svi učesnici u procesu su zaštićeni i imaju slobodu da na strukturi iskomuniciraju međusobno i dogovore nešto što bi važilo za jedno poštovanje, za granice koje se poštuju u smislu psihološke i fizičke bezbednosti itd.

„Dakle, šta se može da pođe po zlu? Pre svega, imamo brojne aspekte, ali može da dođe do narušavanja psihološke bezbednosti, može da dođe do narušavanja fizičke bezbednosti, može prosto da se jasno ne iskomunicira kako će ta scena u samom činu da izgleda i da neko pređe granicu. Ja moram da kažem, ne uvek iz ideje da naruši granicu partnerke ili partnera, već prosto iz neznanja“, dodaje Đurićeva.

Zato je važno da svi učesnici u procesu dogovore pre same scene kako će da izgleda.

Koordinator za intimnost je pre svega dobar psiholog

Koordinator za intimnost je profesija koja obuhvata više disciplina. To je osoba koja je pre svega dobar psiholog. Znači, osoba koja zna šta je i psihologija individualaca, psihologija kolektiva grupe, odnosno psihologija filmskog seta, objašnjava Amra Latifić. S druge strane, treba da bude dobar komunikolog i osoba koja treba da pretpostavi kako se glumac oseća.

„Tako da ćemo i mi na našoj školi da vežbamo te glumačke vežbe kako bi budući koordinatori za intimnost i sami bili u sličnim situacijama. Ne samo u teoriji, nego i u praksi.“

Cela ovu ovu inicijativu je pokrenuo glumac Milan Marić, tako da je okupljen tim stručnih ljudi iz različitih oblasti. Ekspertize će doprineti u ovom specialističkom kursu koji će trajati godinu dana za diplomirane psihologe koji imaju određeno iskustvo u sferi umetnosti ili su prosto zainteresovani da svoju ekspertizu pokažu u sferi umetnosti.

„Naš tim je zaista sjajan. Profesori iz različitih oblasti, ali bih volila spomenuti i partnere. To je UN Women i Savez psihoterapeuta Srbije koji u saradnji sa TAUS-om i sa timom koji će sprovoditi tu specialističku obuku će prosto raditi sa mladim ljudima i sa psiholozima koji će sutra moći da učestvuju u samom filmskom setu“, ističe dr Aleksandra Đurić.

Fizička i psihička bezbednost glumaca

„Evo konkretan primer, recimo na setu imate regulisanog oružara koji radi sa glumcem koji treba da koristi oružje. Imate kaskadera koji je tu da se glumac ne bi povredio. Ili recimo kada se rade scene tuče. Ja kao glumica ako treba da udarim svog partnera, treba da simuliram udarac da ga povredim, a on s druge strane tako da padne da ne povredi sebe. Sada upravo, ova nova profesija se bavi, pošto smo se ovde da kažem fizički zaštitili, psihološkom bezbednošću“, dodaje Amra Latifić.

Deo tima koji radi na ovom projektu čine i Kristina Brajović Car ispred škole TAUS, potom reditelj Nikola Ljuca i filmski kritičar Dragan Jovićević i gospođa Rikanović ispred UN žena.

Novi poslovni standard u filmskoj produkciji

Ova nova profesija neće biti neka vrsta zapovesti ili diktata, već se radi na tome da se podigne svest o važnosti i značaju ove profesije, da filmske ekipe požele da imaju ovo novo radno mesto.

„U svetu je to već počelo, 2017. godine, najviše u Britaniji i Americi i Kanadi, asada to dolazi i u naš region, mi ćemo biti prvi, evo možemo čak reći i pionirski projekat“, dodaje Latifićeva.

U našoj kinematografiji ima sličnih primera kao što su slučajevi Šeron Stoun i Marije Šnajder i to je razlog zbog kojeg se i pokreće čitava ova priča, ne samo kod nas u zemlji, ali upravo da ne bi došlo do te zloupotrebe, da se niko ne bi osećao traumatizovano ili zloupotrebljeno, ova vrsta pristupa glumcu i raditelju, i celoj filmskoj ekipi, se podiže na jedan novi poslovni standard.