Da li se sećate Doroti i Totoa – osam decenija „Čarobnjaka iz Oza“

Holivudski studio MGM potrošio je tri miliona dolara (danas oko 55 miliona dolara), želeći da odgovori na komercijalni uspeh ostvarenja Snežana i sedam patuljaka. 

Namera je ostvarena i film je osvojio dve nagrade Oskar, jednu za muziku i drugu za najbolju originalnu numeru, Over the Rainbow, dok je nominovan u kategorijama za najbolju fotografiju, specijalne efekte i umetničku režiju.

Čarobnjak iz Oza je proslavio i novu zvezdu Holivuda, Džudi Garland.

Film je zaradio pristojan novac odmah pošto je počeo da se emituje, a posebno posle emitovanja na kanalu Si-Bi-Es, 3. novembra 1956. godine.

Ali, uprkos komercijalnom uspehu, film Čarobnjak iz Oza neki smatraju prokletim. Na sceni je bilo toliko ozbiljnih nezgoda da su specijalni efekti skoro koštali života dvojicu glumaca koji su igrali leteće majmune, pošto su žice koje su ih držale u vazduhu pukle, a oni pali. Takođe, jedan od kaskadera je povredio nogu zbog eksplozije na snimanju.

Bilo je poznato i da je šminka koja se koristila na snimanju Čarobnjaka iz Oza prouzrokovala nevolje za nekolicinu glumaca koji su dobili alergije pa i opekotine.

Badi Ebsen, koji je izabran za ulogu Limenog drvoseče, otrovao se zbog pudera koji je bio od aluminijuma, pa je završio u bolnici samo devet dana posle početka snimanja. Pošto se nije oporavljao, zamenio ga je Džek Hejli. Umesto aluminijumskog pudera, šminkeri su za njega koristili pastu u koju su stavili aluminijumski prah. Glumac je ipak zaradio alergiju, ali je završio snimanje.

Posle aluminijuma, šminka od bakra 

Margaret Hamilton, koja je glumila zlu vešticu, dobila je opekotine po koži zbog šminke koja je sadržala bakar. Ipak, nisu je zamenili drugom glumicom, pošto je snimanje, dok se nije oporavila, moglo da se nastavi bez nje nekoliko nedelja.

Još jedan peh desio se kada je jedan od sporednih glumaca zgazio i povredio psa Terija (Toto), koji je morao biti zamenjen, dok se nije oporavio, drugim psom.

„Neki od ovih specijalnih efekata nikada pre nisu rađeni, sindikati nisu postojali, na glumce, posebno sporedne, gledalo se kao na sluge u studiju“, kaže novinar Aldžin Harmets, koji je „rizičan“ proces nastajanja filma opisao u delu "Making of The Wizard of Oz".

Ipak, autorka biografije Džudi Garland, Eni Edvards, smatra da su te priče preuveličane. Jedna od njih, koja se decenijama prepričavala, govori o tome da se jedan od sporednih glumaca obesio na setu, što je kasnije demantovano.