Karanovićeva: Priznanje istine i pokajanje isceljuju

Karanovićeva je na konferenciji za novinare objasnila da je posao koscenariste, reditelja i glavne glumice u ostvarenju Dobra žena tek u poseldnjoj fazi razdvojila i da su te tri uloge u njoj bile objedinjene kao celina, da je ceo proces bio organski, jer ona nije ni scenarista ni reditelj.

„U novinama sam pročitala da je Slobodan Šijan rekao da bi neki glumci bili dobri reditelji i među imenima je bilo i moje. Pomislila sam kako je to neko drugi pomislio, kad ja nisam ili možda i jesam ali tu misao nisam dovoljno dugo zadržala u glavi“, priča Karanovićeva.

„Kako sam sazrevala kao osoba, neke teme koje su mi bile u glavi, nenamerno su počele da se oblikuju i pomislila sam da bi od toga mogao biti dobar film. Napisala sam ono što sam videla i poslala Mirku Kovaču da pogleda. On mi je dao puno predloga i ohrabrio me, a onda sam se obratila Stevanu Filipoviću, koscenaristi, i počeli smo da radimo“.

Mirjana ističe da joj je emotivno-moralna dilema glavne junakinje Milene, koja otkriva video-kasetu sa potresnim prizorima iz rata u kome je učestvovao njen muž, bila zanimljiva i da je deo njenog života.

Posebnu pažnju je skrenula na činjenicu da je uglavnom igrala ekspresivne žene, emotivno otvorene i da je tek glumeći emotivno zatvorenu ženu u kratkom filmu 2007. godine, uvidela da glumački izraz može biti prepoznatljiv i emocija vidljiva i kada glumac ekspresivno ništa ne radi, što joj je bio izazov i kod lika Milene.

Milena i ja se razlikujemo, ali sam se oslanjala i na svoja razmišljanja. Milena se odlučila za pasivnost, jer jeto udobna pozicija. Mnogo puta sam želela da budem u toj poziciji kada sam bila umorna, ljuta, razočarana i onda sam tokom snimanja gledala kada bih ja bila ta žena, rekla je poznata glumica.

Naglasila je da je želela da to bude obična, prosečna porodica, da sve bude u redu i film zasluži taj naziv Dobra žena.

„Dobra žena je sve udesila da bude dobro, upakovano, da ne štrči, čak se trudi da bude most između oca i ćerke koji su u sukobu, kako se ona ne bi otuđila potpuno“, precizira Mirjana, dodajući da je starija ćerka Nataša, zapravo, ona.

Glumica je pomenula i religioznost koja se u u filmu odnosi na moralne norme koje su neophodne da bi društvo funkcionisalo: „Nisam religiozna osoba, ali razumem koncept odgovornosti. Milena kao i mnogi drugi ljudi svojom dobrotom i prelaženjem preko nekih stvari, daju legitimitet mnogo čemu. Dobrota je Milenin veliki kvalitet, ali i mana. Ona je omogućila iluziju svom mužu, koji iz rata donosi novac, da je on poštovan čovek i da je to u redu. Verujem da priznanje istine i pokajanje imaju isceljiteljsku moć“.

Osvrnula se i na saradnju sa Stefanom Filipovićem i Darkom Lungulovim, ocenivši da je dobar reditelj onaj koji ume da da prostor svojim saradnicima i koji ne mora sve da kontroliše.