Čuvajte se krpelja

Krpelji su „napast" za građane koji tokom prolećnih i letnjih meseci borave u prirodi, a pravi problem i ozbiljne zdravstvene tegobe mogu da izazovu takvi zaraženi paukoliki paraziti.

Aktivni od ranog proleća pa sve do kasne jeseni, krpelji najčešće napadaju izletnike u prirodi tako što se zakače na kožu i počnu da se hrane ljudskom krvlju.

Najopasniji su ukoliko su zaraženi bakterijom Borrelia burgdorferi, kada su prenosioci Lajmske bolesti, rekla je Tanjugu Nevenka Pavlović iz Savetovališta za Lajmsku bolest u Zavodu za javno zdravlje, naglašavajući da su oko 24 odsto ispitanih krpelja na teritoriji Beograda potencijalni prenosioci te bolesti.

„Bez obzira na to da li je krpelj zaražen ili ne, preporučljivo je da se izvadi odmah nakon što se ustanovi da je ušao pod kožu, kako ne bi počeo da se hrani krvlju i tako preneo bolest", ukazala je Pavlovićeva.

Prema njenim rečima, ukoliko se krpelj vadi kod kuće, bez lekarskog nadzora, to treba uraditi tako što će se on pincetom polako povući, bez dodirivanja kože, a pre vađenja nikako ga ne treba tretirati bilo kojim preparatom.

Posle boravka u prirodi obavezna provera

Kada krpelj zaražen bakterijom ubode čoveka, prvi znaci bolesti najčešće se javljaju odmah, ali je moguće da se naznake bolesti pojave i do mesec dana kasnije. Na mestu uboda pojavljuje se bubuljica i prstenasto crvenilo.

„Istovremeno se može javiti i povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima i ukoliko se u početnoj fazi bolesti ne pristupi lečenju posle šest do osam nedelja, može doći do zapaljenja moždanih opni ili nerava, zglobova, srčanog mišića i drugih organa", navela je Pavlovićeva.

Svi koji provode vreme u prirodi treba da, po povratku kući, detaljno pregledaju celu kožu i kosu, kako bi na vreme otkrili krpelja i sprečili eventualne negativne posledice.