Masnom hranom protiv posledica dijabetesa?

Slabost bubrega kao jedna od glavnih komplikacija dijabetesa do sada je bila nerešiv problem mnogih dijabetičara. Rezultati jedne američke studije na miševima pokazali su da ishrana sa malo ugljenih hidrata, a više masti može da ispravi pomenuti poremećaj u roku od dva meseca.

Taj ekstremni način ishrane, poznat po nazivom „ketogenička dijeta" često se koristi za lečenje dece koja pate od epilepsije otporne na lekove, izveštava AFP.

Ova dijeta je toliko restriktivna da mora da se sprovodi isključivo pod budnim okom stručnjaka.

Obrok se, na primer, može sastojati od prženih jaja s pavlakom, omleta sa slaninom i buterom ili zelene salate obilno zalivene majonezom.

Osoba se takvim načinom ishrane u najvećoj meri lišava ugljenih hidrata i šećera, pa se organizam navodi da za potrebnu energiju sagoreva masti umesto glukoze.

Na taj način se kod dijabetičara blokiraju toksični efekti glukoze, to jest prostog šećera koji organizam stvara metabolišući hranu. Ovaj šećer je štetan za dijabetičare, jer oni nemaju dovoljno insulina za njegovu regulaciju.

Američki tim iz njujorške bolnice „Maunt Sinaj" obavio je istraživanje na dve grupe miševa, koji su bili genetički predisponirani da imaju dijabetes tipa 1 ili dijabetes tipa 2.

Jedna grupa miševa je hranjena standardno, hranom bogatom ugljenim hidratima, dok su ostale životinje hranjene u skladu sa pravilima „ketogeničke dijete".

Posle osam nedelja slabost bubrega je neutralisana kod miševa koji su bili na pomenutom režimu ishrane.

„Naša studija je prva koja ukazuje da se samo intervencijom u ishrani može preokrenuti ozbiljna komplikacija šećerne bolesti", istakao je vođa istraživanja Čarls Mobs.

Prema podacima američkog Nacionalnog instituta za zdravlje u SAD, 24 miliona ljudi boluje od dijabetesa, od kojih gotovo 180.000 pati i od bubrežne slabosti, kao posledice te bolesti.

Mobs ističe da stroga „ketogenička dijeta" verovatno nije pogodna kao dugotrajno rešenje ishrane ljudi, ali da to nije ni potrebno, jer je izgleda dovoljno i samo tridesetak dana takve ishrane da se organizam „resetuje" tako da se izbegne popuštanje bubrega.

Vođa istraživanja, takođe, napominje da nalazi njegovog tima ukazuju na mogućnost razvoja novih lekova i farmakoloških sredstava kojima bi se eventualno ostvarivali isti efekti kao upražnjavanjem „ketogeničke dijete".

Tim iz bolnice „Maunt Sinaj", inače, planira nova istraživanja kojima bi se istražio uticaj pomenute dijete na neurološke bolesti, između ostalog i na retinopatiju, koja izaziva gubitak vida.