Smanjivanje stigme; ljudi imaju sve manji otpor prema psihijatrima

Psihijatar Instituta za mentalno zdravlje dr Maja Milosavljević Marković kaže da se broj pacijenata povećava iz godine u godinu, a da je u prvih devet meseci ove godine zabeležen rast od 10 do 20 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Depresija je najčešći problem zbog kojeg pacijenti traže pomoć, dok istraživanja pokazuju da svako peto dete uzrasta od osam do 19 godina ima bar jedan mentalni poremećaj.

„Trend je generalno u svetu povećanja potražnje za psihijatrijskom pomoći. Mi smo postali dostupniji. Vrata su nam otvorena. Verujem da se stigma smanjuje, da ljudi više nemaju onaj strah da dođu kod psihijatra i potraže pomoć“, rekla je gošća Dnevnika.

Kako je navela, na mentalno zdravlje utiču i svakodnevni izazovi sa kojima se ljudi suočavaju.

„Svakodnevni izazovi hroničnog stresa, izloženosti, preopterećenosti, umora, premora, usamljenosti, izolacije, socijalnih pitanja su nešto što svakako utiče na mentalno zdravlje svakoga od nas“, istakla je doktorka.

Depresija najčešći razlog za traženje pomoći

Pacijenti se, prema njenim rečima, najčešće javljaju zbog simptoma depresije, i to u svim starosnim grupama.

„Pacijenti se najčešće žale kad dolaze kod nas po pomoć na simptome depresije i to je praktično u svim starosnim grupama naju­čestaliji problem zbog koga potraže pomoć“, rekla je dr Milosavljević Marković.

Pored depresije, pacijenti se obraćaju za pomoć i zbog anksioznih poremećaja, različitih napada panike, opsesivno-kompulzivnog poremećaja, kao i problema sa spavanjem i posledica izloženosti hroničnom stresu.

Posebnu pažnju, kako je istakla, zahtevaju deca i mladi. Istraživanja koja su rađena na teritoriji Beograda pokazuju da svako peto dete uzrasta od osam do 19 godina ima bar jedan mentalni poremećaj.

„To su najčešće poremećaji raspoloženja, odnosno depresija u najvećem procentu, potom anksiozni poremećaji“, navela je doktorka. Ukazala je i na podatak koji posebno zabrinjava stručnjake: „Ono što nas posebno treba da zabrine, to je visoka učestalost suicidnih ideja i pokušaja u tom uzrastu“.

U Institutu pacijenti mogu da budu zbrinuti istog dana

Za dolazak u Institut za mentalno zdravlje potreban je uput koji se dobija od lekara opšte prakse, odnosno pedijatra u domu zdravlja.

U dispanzerima za odrasle i decu pregledi se ne zakazuju, već se pacijenti, kako je objasnila doktorka, zbrinjavaju istog dana kada se jave.

Institut je posebno usmeren i na mentalno zdravlje dece i mladih. U okviru ustanove radi klinika koja se bavi njihovim problemima, kao i Centar za mentalno zdravlje mladih – CEZAM.

U dispanzeru Klinike za odrasle postoji i više specijalizovanih kabineta.

„To su, na primer, kabinet za ADHD poremećaj koji je sada u ekspanziji, zatim za perinatalnu reproduktivnu psihijatriju, kabinet za kliničke studije, za sudsku psihijatriju, za psihoterapiju koji takođe imamo jedini u Beogradu i u Srbiji“, navela je dr Milosavljević Marković.

Prema njenim rečima, pojedini delovi Instituta posebno su posvećeni oblastima u kojima je prepoznata najveća potreba za pomoći.

„Da se družimo, da radimo i da se volimo“

Govoreći o prevenciji i očuvanju mentalnog zdravlja, dr Milosavljević Marković ukazala je na značaj fizičke aktivnosti, sna i socijalnih kontakata.

„Prevencija je upravo, lepo ste rekli, da očuvamo ono što imamo, da vodimo računa o svojoj fizičkoj aktivnosti, da idemo uredno na spavanje, spavamo tih sedam do devet sati kojih je potrebno“, rekla je.

Važnim smatra i održavanje kontakta sa drugim ljudima, posebno imajući u vidu da je usamljenost jedan od rizika za nastanak depresije.

„Da vodimo računa o socijalnim kontaktima, usamljenost je, već sam pomenula, jedan od rizika za nastanak depresije, da se družimo, da radimo i da se volimo“, poručila je doktorka.

Kada je vreme da potražimo pomoć?

Loše raspoloženje, tuga ili ljutnja deo su svakodnevnog života i ne moraju sami po sebi da znače da je potrebna stručna pomoć. Međutim, važno je obratiti pažnju na to koliko dugo tegobe traju i da li ometaju svakodnevno funkcionisanje.

„Svi imamo mi dane kada smo neraspoloženi i kada smo ljuti i kada smo tužni. To sve bude i prođe. Ali ukoliko to potraje duže od dve nedelje, ako te tegobe nas sputavaju da normalno živimo, da radimo, da se snalazimo u svojim svakodnevnim aktivnostima, onda je vreme da se obratimo stručnjacima“, istakla je dr Maja Milosavljević Marković.