Šest slučajeva virusa Zapadnog Nila u Srbiji; kako delovati preventivno

Epidemiolog dr Dragana Plavša objasnila je koji simptomi zahtevaju javljanje lekaru i kako se zaštititi od uboda komaraca.

„Kroz epidemiološki nadzor nad groznicom Zapadnog Nila mi uglavnom detektujemo neuroinvazivna oboljenja, i zbog toga je to šest obolelih osoba. Međutim, groznica Zapadnog Nila najčešće je asimptomatska infekcija“, rekla je Plavša.

Većina osoba koje se inficiraju virusom nakon uboda zaraženog komarca, kako je navela, nema nikakve simptome.

Jedan manji broj zaraženih razvija simptome koji su karakteristični i za druge virusne infekcije – temperaturu, glavobolju, malaksalost, bolove u mišićima i zglobovima.

Zaraženi komarac se, međutim, ne može prepoznati golim okom.

„Apsolutno niko od nas ne može, čak i osobe koje se bave komarcima, u smislu, golim okom ne mogu da raspoznaju da li je neki komarac zaražen. To se utvrđuje specifičnim metodama. Vrši se uzorkovanje i testiranje“, objasnila je Plavša.

Sam izgled uboda takođe nije pokazatelj da li je komarac bio zaražen virusom Zapadnog Nila.

„Što se tiče samog izgleda uboda, on apsolutno nije znak. Isti je kod bilo kog uboda“, navela je gošća Beogradske hronike.

Kod većine zaraženih koji razviju simptome, oni ostaju nespecifični i mogu da prođu sami od sebe. Prema rečima dr Plavše, simptome razvije oko 20 odsto ukupnog broja inficiranih, dok ostalih 80 odsto nema apsolutno nikakve simptome.

„Vrlo nespecifično, ono što preležimo kod bilo koje druge virusne infekcije u kući. Tako se dešava i kod groznice Zapadnog Nila“, rekla je Plavša.

Kako je objasnila, kod virusa Zapadnog Nila nema curenja nosa i bolova u grlu, ali se mogu javiti temperatura, bolovi u mišićima i zglobovima, malaksalost i drugi nespecifični simptomi virusne infekcije.

Neurološki simptomi su znak za javljanje lekaru

Poseban oprez potreban je ukoliko se simptomi produbljuju i razvija se teži, neuroinvazivni oblik bolesti.

„Znak da se treba javiti lekaru, osoba se oseća jako loše, ima izražene glavobolje“, rekla je Plavša.

Ukoliko se razvija meningitis, odnosno upala moždanih ovojnica, može se javiti bolan i ukočen vrat. Moguće je i naglo povraćanje.

U slučaju razvoja encefalitisa, odnosno zapaljenja mozga, mogu se javiti i drugi neurološki simptomi, pre svega dezorijentisanost, poremećaji svesti i nestabilan hod.

„To se pojavljuje postepeno, ali to se ne razvija danima. To se u nekoliko dana razvije“, objasnila je Plavša.

Prema njenim rečima, bolest najčešće počinje temperaturom i nespecifičnim simptomima, a zatim se tokom nekoliko dana simptomi produbljuju. Temperatura ne pada ili glavobolje postaju intenzivnije. „Osobe ne treba da ignorišu te neurološke simptome apsolutno“, naglasila je Plavša.

Kada je reč o rizičnim grupama, veći rizik od razvoja neuroinvazivnog oboljenja i komplikacija imaju osobe starije od 80 godina, ali i osobe starije od 50 godina koje imaju druga hronična oboljenja i stanja, odnosno poremećen imunološki status.

Ipak, kako je istakla dr Plavša, neuroinvazivni oblik oboljenja može da razvije bilo ko, čak i potpuno zdrava osoba.

Ona je istakla da nema razloga za paniku, jer neuroinvazivno oboljenje i komplikacije nisu česti, iako se mogu dogoditi.

„Na našoj teritoriji imamo komarce koji mogu da prenesu groznicu Zapadnog Nila. Ti komarci su zaraženi, ali nisu svi zaraženi. Zbog toga treba da postoji samo oprez“, rekla je Plavša.

Oprez, pre svega, podrazumeva zaštitu od uboda komaraca. Prema njenim rečima, na otvorene delove kože treba nanositi repelente, a preporučuje se i nošenje laganije odeće dugih rukava i nogavica kako bi koža bila zaštićena od uboda.

Postoje i mere zaštite koje građani mogu da primene u svojim dvorištima, kao i u stanovima i drugim zatvorenim prostorima.

Tokom toplih dana preporučuje se korišćenje klima-uređaja, a posebno je važno korišćenje komarnika, naročito za osobe koje žive pored reka, močvarnog zemljišta, parkova ili šuma.

„Oni posebno treba da se, ako već nemaju, uvek pred sezonu pripreme, da obezbede te mreže na prozorima, da ih koriste, da prosto spreče ulazak komaraca u stanove i kuće“, navela je Plavša.

Kako je objasnila, komarci koji prenose groznicu Zapadnog Nila nazivaju se kućni komarci i često ulaze u domove. Zbog toga činjenica da osoba nije boravila napolju ne znači da nije mogla da bude izložena ubodu.

Kada je reč o trenutnom broju obolelih, dr Plavša je navela da šest registrovanih slučajeva nije alarmantan broj za Srbiju.

„Ovo što trenutno imamo, šest registrovanih slučajeva, to nije alarmantan broj za našu zemlju“, rekla je Plavša. Ona je podsetila da je Srbija imala epidemijske godine 2013. i 2018. godine, kada je broj registrovanih slučajeva tokom istog perioda bio znatno veći.

„To se povremeno dešava. Međutim, to nije ova godina“, zaključila je dr Plavša.