Директорка "Батута”: Регистровани први случајеви грознице западног Нила, потребан опрез али нема разлога за бригу

Коментаришући вест о појављивању првих случајева грознице западног Нила у Србији, директорка Јовановић је истакла да се инфекције изазване овим вирусом на територији наше земље региструју од 2012. године, у периоду од 1. јуна до краја септембра.

"У овом тренутку немамо разлог за забринутост, зато што ће се инфекције изазване вирусом западног Нила појављивати сваке сезоне. Оно што је најважније за све нас је да избегавамо периоде дана када је интензитет убода комараца веома изражен", поручила је Јовановићева.

Јовановићева је нагласила да на територији земље доминира род "Culex" комараца, који преносе вирус са животиња - попут птица и коња.

Иако су регистрована прва два случаја ове сезоне, обично се ради о тежим облицима инфекције и развоју болести повезаних са запаљењем можданица и енцефалитисом, нарочито код особа са хроничним стањима.

Као мере заштите, препоручује се избегавање дужих шетњи поред воде и у влажним срединама, ношење гардеробе дугих рукава и ногавица које нису припијене уз тело, боравак у климатизованим просторима, као и примена репелената.

Темељ система и традиција дуга 102 године

Поводом јубилеја Института, проф. др Верица Јовановић је подсетила на његовог оснивача и првог декана Медицинског факултета, чије име установа с поносом носи:

"Институт за јавно здравље Србије, др Милан Јовановић Батут, носи име нашег професора и првог декана Медицинског факултета, који је дао велики допринос, пре свега, формирању основног концепта рада Института по угледу на бројне европске земље, највише по угледу на Немачку, на Аустрију", навела је Јовановићева.

Директорка је истакла значај координисаног праћења кретања заразних и незаразних болести (попут кардиоваскуларних, дијабетеса и малигнитета), као и унапређења система контроле кроз развој микробиолошких лабораторија и подршку Европске уније у успостављању савремених технологија.

Одговор на нове претње и спремност система

Јовановићева истиче да су они као систем заиста спремни и да одговоре и да препознају нове претње.

"У сталној сарадњи са Светском здравственом организацијом, са Европским центром за контролу болести, са Центром за контролу болести са територије Америке, ми смо у нашим свакодневним активностима већ употребили, имплементирали те основне препоруке, тако да по њима и поступамо. Спремни смо", рекла је Јовановићева одговарајући на упозорења СЗО о новим претњама заразних болести.

Јовановићева је додала да је брза реакција здравствених радника у примарној и секундарној заштити кључна за успешан епидемиолошки надзор.

Одзив грађана на скрининг програме мора бити још бољи

Када је реч о превентивним програмима, директор наводи да је одзив грађана добар, али да мора бити још бољи, нарочито у циљним групама:

Рак дојке - Мамографију је обавезно урадити у животној доби од 50 до 69 година, једном у периоду од две године.

Рак грлића материце - Папаниколау тест препоручује се свим дамама старости од 25 до 64 године бар једном у три године.

Рак дебелог црева - Болест је у порасту и код мушкараца и код жена, а препорука је да се тест на невидљиво крварење у столици уради пре појаве симптома.

Изазови имунизације и борба против дезинформација

Говорећи о имунизацији, проф. др Јовановић је указала на то да су се после пандемије ковида знатно прошириле информације које се граде на стручно непотпуним подацима.

"Морамо знати да је можда и сам успех имунизације дугогодишњи, то спречавање неких великих и јаких заразних болести, у ствари и утицало на то да у једном тренутку сама имунизација уђе у кризу, али то није случај који се дешава само код нас, већ се дешава и свуда у свету", навела је Јовановићева, апелујући на родитеље да не одлажу обавезну вакцинацију деце и да се о свим дилемама посаветују са педијатрима.

Здравље младих и важност превентивних прегледа

Институт сваке године спроводи истраживања о здравственом понашању школске деце на репрезентативном узорку. Резултати показују да млади препознају значај здравих избора, али да је у пракси неопходно додатно радити на усвајању здравих стилова живота, правилној исхрани и физичкој активности.

На крају разговора, директор Батута упутила је јасну поруку грађанима "да не треба заборавити да је део медицине превентивна медицина, да од ње све почиње, да смо сви учесници у јачању саме превентивне медицине у нашој заједници".

"Ја позивам све наше слушаоце да размисле када су последњи пут без икаквог здравственог проблема отишли на превентивни преглед у свој дом здравља", закључила је Јовановићева.