Kratkovidost među decom sve veći izazov: Svako treće dete ima problem sa vidom, ekrani pomeraju granicu

U zemljama istočne Azije, poput Japana, Singapura i Južne Koreje, zabeleženi su ekstremni primeri gde je preko 90 odsto mladih kratkovido.

Granica se pomera na mlađi uzrast

Nekada se takozvana školska miopija javljala pred polazak u školu ili u periodu između 12. i 14. godine. Danas se taj period pomerio na uzrast od šest do sedam godina, a neretko se javlja i znatno ranije, između treće i pete godine života.

Dok su se slučajevi kratkovidosti u uzrastu od treće do pete godine nekada dešavali uglavnom kod dece sa genetskim opterećenjem i visoko kratkovidim roditeljima, danas to više nije slučaj.

Nova navika prekomernog korišćenja telefona i tableta na jako maloj blizini dovodi do značajnih vrednosti kratkovidosti i kod najmlađih.

Zašto ekrani i rad na blizinu oštećuju vid

Dr Rančić, u emisiji Prvog programa Radio Beograda, Jutro je, objašnjava da prekomerno gledanje u digitalne ekrane na maloj udaljenosti – od 20 do 30 centimetara i bliže, angažuje akomodaciju – mehanizam kojim oko pokušava da izoštri sliku.

Svaki dodatni sat proveden u toku dana u ovakvim uslovima povećava rizik od nastanka kratkovidosti, pri čemu period od dva do tri sata dnevno značajno uvećava taj rizik.

Produženi rad na maloj distanci predstavlja impuls za oko da počinje da se izdužuje, čime nastaje miopija i njena progresija.

Sami digitalni ekrani ne mogu direktno da izazovu kratkovidost, ali mogu dovesti do sindroma kompjuterskog vida. Karakteri na digitalnim ekranima drugačije opterećuju oko u odnosu na papir, dovode do zablještenja i direktnog osvetljenja, što kod dece izaziva glavobolje, peckanje, iritaciju i crvenilo očiju.

Kako roditelji mogu da prepoznaju problem

Deca predškolskog uzrasta često nisu svesna da su im predmeti na daljinu mutni jer su na to naviknuta i ne znaju šta predstavlja stopostotni vid. Ipak, postoje indirektni znaci koje roditelji mogu da primete:

– Češće žmirkanje deteta, odakle potiče i sam latinski naziv miopija,

– Preterano držanje predmeta ili mobilnog telefona blizu očiju;

– Savijanje glave na jednu ili drugu stranu tokom gledanja;

– Prilaženje televizoru na jako malu udaljenost.

Opasnosti visoke kratkovidosti

Iako se dioptrija poput -1, -2 ili -3 uspešno koriguju naočarima i kontaktnim sočivima, 10 do 15 odsto ljudi spada u grupu takozvane visoke kratkovidosti (preko -6 dioptrija, odnosno dužine oka preko 26 milimetara).

Visoka kratkovidost nosi znatno povećane rizike od ozbiljnih očnih oboljenja:

– Ablacija mrežnjače – stanje koje dovodi do naglog i dramatičnog pada oštrine vida i rešava se isključivo hirurškim putem.

– Degenerativne promene žute mrlje u centru jasnog vida.

– Glaukom – bolest povišenog očnog pritiska koja se češće javlja kod ovih osoba.

– Katarakta – zamućenje sočiva koje se kod visoko kratkovidih osoba javlja u ranijoj dobi, često i pre 60. godine.

Što kratkovidost ranije nastane u detinjstvu, oko ima više vremena da raste do svoje 18. ili 20. godine, čime je veća šansa da osoba pređe u grupu visoke kratkovidosti i uveća rizik od navedenih komplikacija.