Mozak usled tinitusa menja način rada: Istraživanje otkriva zašto je uporno zujanje tako teško lečiti
Naučnici su otkrili da se moždane mreže vremenom reorganizuju kod osoba koje pate od tinitusa. Ta adaptacija može da pomogne obolelima da funkcionišu dok konstantno čuju fantomski zvuk, ali istovremeno može da bude jedan od razloga zbog kojih je hronični tinitus izuzetno teško lečiti.
Мозак услед тинитуса мења начин рада: Истраживање открива зашто је упорно зујање тако тешко лечити
Za ljude koji nikada nisu iskusili tinitus, gotovo je nemoguće zamisliti kako izgleda život sa neprestanim zujanjem, zvonjavom ili drugim zvukovima koje niko osim obolele osobe ne čuje. Mnogi pacijenti navode da im se nakon pojave ovog stanja značajno pogoršava mentalno zdravlje. Pošto ne postoji poznat lek, a dostupne terapije imaju ograničen uspeh, brojni oboleli teško mogu da zamisle da će se njihovo stanje ikada poboljšati.
Međutim, novo istraživanje ukazuje da mozak ne reaguje na tinitus na isti način tokom čitavog trajanja bolesti.
Prema nalazima naučnika, kako tinitus prelazi u hroničnu fazu, mozak postepeno menja organizaciju svojih moždanih mreža. Umesto pojačane budnosti koja je karakteristična za početak bolesti, vremenom se uspostavljaju drugačiji obrasci moždane aktivnosti. Istraživači smatraju da bi to mogla da bude vrsta adaptacije ili kompenzacije koja obolelima omogućava da lakše funkcionišu uprkos stalnom prisustvu fantomskog zvuka.
Istovremeno, ova promena može da objasni i zbog čega je hronični tinitus toliko otporan na lečenje. Iako se smatra da problem počinje u slušnom sistemu, rezultati ukazuju da dugotrajni tinitus vremenom zahvata mnogo šire moždane mreže.
„Razumevanje dinamičke interakcije između ovih moždanih mreža tokom napredovanja tinitusa od ključnog je značaja za rasvetljavanje njegove patofiziologije“, naveo je tim istraživača koji je predvodio neurolog Meng-Fang Gong iz Prve pridružene bolnice Univerziteta Sučou u Kini.
Šta se dešava u mozgu obolelih
Tinitus se najčešće ispoljava kao neprekidan zvuk koji čuje isključivo osoba koja boluje od ovog stanja. To može biti visoko zujanje, brujanje, kliktanje ili duboko tutnjanje.
Postoji više različitih uzroka tinitusa. Neki su jasno povezani sa oštećenjem slušnog sistema, dok se kod drugih pacijenata javlja iako imaju potpuno očuvan sluh, pa su mehanizmi njegovog nastanka i dalje nedovoljno razjašnjeni.
Bez obzira na uzrok, sve više dokaza ukazuje da se posledice tinitusa ne zadržavaju samo u slušnom sistemu.
Da bi bolje razumeli promene koje nastaju u mozgu tokom dugotrajnog tinitusa, istraživači su odlučili da ispituju isključivo osobe koje imaju tinitus, ali nemaju utvrđen gubitak sluha.
Razlog za takav izbor bio je jednostavan – želeli su da izdvoje promene koje su posledica samog tinitusa. Da su u istraživanje uključili i osobe sa oštećenim sluhom, bilo bi znatno teže utvrditi da li su uočene promene nastale zbog fantomskog zvuka ili zbog samog gubitka sluha.
U istraživanju je učestvovalo ukupno 45 ispitanika. Petnaestoro je imalo akutni tinitus koji je trajao kraće od šest meseci, još 15 hronični tinitus koji je trajao duže od šest meseci, dok je preostalih 15 osoba bilo bez tinitusa i služilo je kao kontrolna grupa.
Svim učesnicima postavljena je neinvazivna kapa za elektroencefalografiju (EEG), kojom je tokom desetominutnog mirovanja snimana aktivnost mozga.
Istraživači nisu analizirali samo intenzitet aktivnosti pojedinih delova mozga. Mnogo važnije bilo je praćenje načina na koji se velike moždane mreže vremenom uključuju i isključuju, kao i načina na koji međusobno komuniciraju.
Rezultati su pokazali jasne razlike između dve grupe obolelih, što ukazuje da se organizacija moždane aktivnosti menja kako tinitus postaje hroničan.
Kod osoba koje su imale tinitus kraće od šest meseci uočena je značajno pojačana aktivnost takozvane mreže značajnosti (salience network), sistema koji omogućava mozgu da proceni kojim nadražajima treba posvetiti pažnju.
Istovremeno je bila smanjena aktivnost centralne izvršne mreže, koja ima važnu ulogu u kognitivnoj kontroli i habituaciji – procesu tokom kojeg mozak postepeno uči da zanemari uporne pozadinske nadražaje.
Hronični tinitus donosi drugačiju organizaciju moždanih mreža
Kod osoba koje su živele sa tinitusom duže od šest meseci slika je bila drugačija.
Umesto da ostane u stanju pojačane budnosti karakterističnom za ranu fazu bolesti, mozak je vremenom uspostavio drugačiji i stabilniji obrazac komunikacije između moždanih mreža.
Istraživači ovaj proces tumače kao primer neuroplastične adaptacije – sposobnosti mozga da reorganizuje sopstvenu aktivnost kao odgovor na uporno prisutan fantomski zvuk.
To, međutim, ne znači da se sam tinitus kod ovih osoba smanjio ili nestao.
Naprotiv, rezultati ukazuju da se mozak vremenom prilagođava novom stanju, odnosno „novoj normalnosti“, što obolelima omogućava da bolje funkcionišu uprkos tome što je zvuk i dalje prisutan.
Ovo otkriće moglo bi da pomogne u objašnjavanju zbog čega pacijenti sa nedavno nastalim i dugotrajnim tinitusom često imaju različite simptome i različito reaguju na terapiju.
Istraživači zato smatraju da bi ubuduće pristup lečenju mogao da bude prilagođen dužini trajanja bolesti.
Ipak, autori naglašavaju da rezultate treba tumačiti oprezno.
Istraživanje je obuhvatilo relativno mali broj ispitanika, a naučnici nisu pratili iste osobe tokom razvoja bolesti, već su upoređivali različite pacijente u različitim fazama tinitusa.
Zbog toga ističu da su neophodna buduća dugoročna istraživanja u kojima bi se isti pacijenti pratili od samog početka pojave tinitusa do razvoja hronične faze, kako bi se sa sigurnošću utvrdilo na koji način se mozak vremenom menja kod svakog pojedinca.
Rezultati istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu iScience.
