Kako zaštititi decu od vrućine – kada izlaziti napolje, koliko vode je dovoljno i kada potražiti lekara

Visoke letnje temperature predstavljaju veliki izazov za zdravlje dece, posebno beba i mališana, koji brže gube tečnost i teže podnose vrućinu. Roditelji svakog leta imaju brojne dileme – koliko vode deca treba da piju, kada je bezbedno izlaziti napolje, kako prepoznati prve znake dehidracije i da li su duga putovanja i odlazak na more preporučljivi za najmlađe.

Pedijatar dr Milica Ristić ističe da su pitanja o hidrataciji među najčešćima koja dobija od roditelja, naročito u savetovalištu za bebe.

„Roditelji uglavnom prvo pitaju koliko vode beba treba da pije. To je tema tokom cele godine, a leti je, naravno, još aktuelnija“, kaže dr Ristić.

Kod beba je najvažnije mleko, kod starije dece voda

Kada je reč o bebama, doktorka naglašava da je najvažnije ne zameniti mleko vodom.

„Kod beba mleko zadovoljava sve potrebe za vodom. Ne treba da zauzimamo prostor u malom želucu vodom, jer su nam potrebne hranljive materije, posebno kod beba koje doje“, objašnjava dr Ristić.

Starija deca, međutim, tokom vrelih dana moraju da unose više tečnosti. Umesto da roditelji razmišljaju u litrima, savetuje da se orijentišu prema broju čaša.

„Za decu od jedne do četiri godine preporučujemo tri do četiri čaše vode dnevno, a zatim se na svaku godinu starosti dodaje po jedna čaša.“

Istovremeno, upozorava da ne treba čekati da dete samo zatraži vodu.

„Deca, pogotovo kada se zaigraju, ne razmišljaju ni da li su gladna ni da li su žedna. Zato je važno da ih roditelji redovno nude vodom. Na svakih pola sata treba ih podsetiti: 'Hajde, popij malo vode.' To ne sme da bude obaveza, već normalna rutina.“

Posebno naglašava da roditelji dece predškolskog uzrasta moraju da vode računa o hidrataciji, jer mališani još uvek ne prepoznaju dobro osećaj žeđi.

Ne ušuškavati decu po svaku cenu

Tokom vrelih dana deca, kao i odrasli, gube tečnost znojenjem, ali zbog manje telesne mase mnogo brže mogu da dehidriraju. Zato je, pored unosa tečnosti, veoma važno i kako su obučena.

„Vidim da mnoge majke dovode bebe na ovim temperaturama u čarapama i previše ih ušuškaju da se ne prehlade. To je nepotrebno. Deca treba da budu obučena kao i mi odrasli i veoma dobro podnose laganu garderobu“, ističe dr Ristić.

Preporučuje pamučnu, laganu odeću od prirodnih materijala koja ne steže dete i omogućava koži da diše.

Prvi znaci dehidracije

Roditelji ne moraju uvek da prepoznaju medicinske simptome dehidracije, ali mogu da primete promene u ponašanju.

„Deca postaju razdražljiva, prekidaju igru, traže pažnju, ali ne umeju da kažu šta im smeta. To je prvi signal da ih treba skloniti u hlad, pustiti da odmore i ponuditi im vodu.“

Dodaje da je voda najvažnija, ali da u takvim situacijama nije sporno ni dati detetu malo soka.

„Bitna je voda, ali zašto da ne i sok. Šećer će malo podići energiju i dete će uzimati više tečnosti.“

Napolje samo ujutru i uveče

Tokom dana, kada su temperature najviše, deca bi trebalo da ostanu u zatvorenom prostoru.

„Najbolje je da deca izlaze ranije ujutru, a zatim ponovo kasno popodne, posle pet sati. Ako ne spavaju rano, mogu i oko 7 ili 8 uveče, kada su temperature prijatnije.“

Pre svakog izlaska preporučuje upotrebu kreme sa zaštitnim faktorom, ali ističe da je još važnije da dete nosi šešir ili kapu i laganu garderobu.

Ne izlaziti direktno iz klimatizovane prostorije

Jedan od saveta koji roditelji često zanemaruju odnosi se na korišćenje klima-uređaja.

„Desetak minuta pre izlaska iz kuće treba isključiti klimu kako bi se dete postepeno adaptiralo. Nije dobro da iz prostorije u kojoj je 22 stepena odmah izađe na 40.“

Isti princip, kaže, važi i prilikom putovanja automobilom.

„Nekoliko minuta pre zaustavljanja treba isključiti klimu ili malo otvoriti prozor, da se temperatura u vozilu postepeno poveća, pa tek onda iznositi dete.“

Putovanje sa bebom – posle drugog meseca, uz dobru pripremu

Doktorka ne preporučuje duža putovanja sa novorođenčadima. 

„Ne savetujem da deca do drugog meseca putuju. Mnogo su mala i nezrela i treba da budu blizu kuće.“

Posle tog perioda putovanja su moguća, ali roditelji moraju biti dobro pripremljeni.

„Dete je izdržljivo, ali roditelj mora da bude siguran da zna kako će reagovati ako se javi temperatura ili neka druga tegoba dok su daleko od kuće.“

Šta poneti u putnoj apoteci

Za putovanje sa decom, posebno tokom leta, savetuje da roditelji ponesu osnovnu terapiju i sredstva za prvu pomoć.

„Za bebe savetujemo paracetamol, a za decu posle godinu dana paracetamol ili ibuprofen. Treba poneti i lek protiv alergije, kao i sredstvo za ispiranje nosa, najbolje hipertonični rastvor.“

Naglašava da antibiotike ne treba uzimati na svoju ruku.

Crevne infekcije – najveća opasnost je gubitak tečnosti

Leto donosi i povećan rizik od stomačnih i crevnih infekcija, naročito tokom putovanja.

„Kod ovakvih infekcija dete može vrlo brzo da izgubi tečnost, a ako to traje dva ili tri dana, ponekad je neophodno i bolničko lečenje.“

Savetuje da roditelji na put ponesu probiotik i rastvor elektrolita koji se može kupiti bez recepta.

„Važno je da dete konstantno pije vodu, a elektroliti mogu da pomognu u prvim satima. Posle toga treba pratiti kako se dete ponaša i, ako je potrebno, javiti se lekaru.“

Ne postoji, dodaje, pravilo posle koliko vremena treba potražiti medicinsku pomoć.

„Ne mogu da kažem roditeljima: 'Sačekajte tri sata, pa se javite.' Treba posmatrati dete. Jedna prolivasta stolica ne znači odmah stomačni virus. Ali kod beba, ako imaju proliv, povraćanje ili temperaturu, savet je da se što pre jave lekaru.“

Lakša ishrana i dosta tečnosti

Za kraj, dr Ristić izdvaja nekoliko najvažnijih preporuka za naredne vrele dane.

Decu treba izvoditi samo u ranim jutarnjim i večernjim satima, tokom najtoplijeg dela dana boraviti u zatvorenom prostoru, a ishranu prilagoditi visokim temperaturama.

„Neka ishrana bude laganija, sa dosta voća koje sadrži vodu, čorbica i dovoljno tečnosti. Treba izbegavati čokolade, slatkiše i tešku, zaprženu hranu.“

Ipak, kako ističe, uz sve mere predostrožnosti najvažnije je da deca nastave da uživaju u letu.

„Obavezno da se dete hidrira i, naravno, da se pusti da dete bude dete.“