Macut: Tražimo prostor da smanjimo cenu lekova, broj obolelih od dijabetesa zabrinjava

Nove terapije menjaju pravila igre, ali otvaraju i novo pitanje: ko će moći da ih priušti i kako sprečiti njihovu zloupotrebu? Koliko je ozbiljan zdravstveni izazov pred nama? Kakve mere država priprema? Hoće li lekovi, posle brojnih najava, biti jeftiniji i za koga? To su bila neka od pitanja za profesora dr Đuru Macuta, endokrinologa i predsednika Vlade Srbije.

Na početku razgovora otkrio je koja mu je od dve funkcije draža – endokrinolog ili predsednik Vlade.

„Pošto sam došao sa temom zdravlja, svakako ona. Teže je biti predsednik Vlade, svakako. Meni je lakše da budem lekar endokrinolog. Tema je vezana za dijabetes i to je moja uža oblast i medicina je nešto u čemu i lakše snalazim“, istakao je prof. dr Đuro Macut.

Čini se da se broj obolelih od dijabetesa iz godine u godinu povećava. Posebno zabrinjava broj ljudi koji uopšte nisu ni registrovani kao oboleli. Prema poslednjem preseku, oko 700.000 ljudi zna da boluje od dijabetesa.

„Smatra se da je to i veći broj, skoro 800.000 ljudi, u odnosu na procene. Imamo procene našeg Nacionalnog instituta za javno zdravlje 'Batut'. Imamo i procene Svetske zdravstvene organizacije, odnosno međunarodnih organizacija koje se bave tim procenama, negde oko 800.000, možda i nešto jače, u zavisnosti od metodologije koju koristimo, i na koju se grupu pacijenata odnosi. To su u stvari svi oni ljudi koji imaju neki poremećaj šećera u krvi, a i ne znaju da to imaju“, naglasio je profesor Macut.

Ističe da su nam danas mnoge stvari dostupne, ali da često ne znamo kako da ih iskoristimo, što predstavlja svojevrstan paradoks. Pre dvadeset godina težili smo nečemu što danas imamo, a ipak nismo sigurni šta da radimo s tim.

Ukoliko je nivo šećera u krvi povišen, to može biti signal da se osoba nalazi u stanju preddijabetesa.

Može li dijabetes da dovede do infarkta, slepila, dijalize

„To su standardne situacije koje mi učimo, kao što učimo i studente. U praksi imamo bolesti velikih krvnih sudova, to su infarkti i šlogovi, bolesti perifernih krvnih sudova kada dolazi do promena na stopalima. Pola onih pacijenata koji uđu u koronarne jedinice ili u jedinice za intenzivno lečenje pacijenata sa šlogom imaju poremećaj šećera ili dijabetes“, istakao je Đuro Macut.

Ranije se dijabetes najčešće vezivao za stariju populaciju, šta kaže statistika danas

Profesor objašnjava da je klasična podela podrazumevala da se dijabetes tipa 1 javlja kod mlađih, a tip 2 kod starijih osoba. Danas, međutim, ta razlika više nije tako jasna, jer se starosna granica sve više pomera ka mlađim generacijama, pa se bolest sve češće otkriva već u četvrtoj deceniji života.

„Sad imamo i gojaznost, pre svega loša ishrana, loše navike u životu vode u dijabetes onoga ko ima osetljivost za dijabetes. Ako ste umorni i pospani, ne možete da izdržite radni dan, možda previše jedete u nekom trenutku. To je taj hiperinsulinizam, čuvena insulinska rezistencija, potreba za vodom, tečnošću, čest odlazak u toalet, to je ozbiljna simptomatologija i to su simptomi. Ako imate u porodici ljudi koji imaju dijabetes i višak kilograma, ti ljudi treba da idu na kontrole“, rekao je prof. dr Đuro Macut.

Saveti za lečenje na društvenim mrežama

„To je neverovatan broj gde ljudi koji čita različite priče. Pacijenti koji dođu u ordinaciju i ispričaju iskustva. Pomenuli ste dva leka koji su za lečenje dijabetesa. Imate slične lekove sa istim molekulima koji su za lečenje gojaznosti. Ozempik ima svog rođaka koji se zove vegovi, koji je takođe za lečenje gojaznosti“, istakao je profesor.

Kako navodi, veliko interesovanje za ove lekove vidi se i na društvenim mrežama: ako pacijent dobije neki od njih i to objavi na svom nalogu, objava neretko za svega dva sata privuče i do 150.000 pregleda.

„Danas imamo više negativnog aspekta jer onda ljudi misle da stvarno mogu da rade kako hoće i onda pitaju gde da kupe lek, kako da krenu, bez razmišljanja da bi trebalo eventualno proveriti nešto, jer lekovi koji se puste u promet jesu bezbedni, ali za kategorije pacijenata kojima treba da se daju uz, naravno, odluku ili procenu endokrinologa u ovom slučaju, tako da treba ipak pitati pre nego što krenete“, kaže Macut.

Ističe da je teško izboriti se s tim, jer u ovom trenutku ne postoji odgovarajuća regulativa koja bi uredila tu oblast.

„Širenjem javne svesti o tome, kroz ovakve emisije, ljudi koji su u tom polju, ljudi koji su od autoriteta, koji su u toj oblasti i eksperti, treba da pričaju o tome. Imate puno nekog nadrilekarstva gde ljudi koji uopšte nisu u medicini, a slove se za lekare, daju mišljenja i to je velika opasnost. Ako se oslanjate na te društvene mreže, stvarno možete da uđete u problem“, rekao je profesor.

Svaki lek je veoma dobar, ali i potencijalno opasan

Prof. dr Macut naglašava da osobe sa izraženom gojaznošću ne bi trebalo da ulaze u proces mršavljenja bez prethodne medicinske procene, odgovarajućih analiza i psihološke pripreme.

Prema njegovim rečima, u tom procesu važnu ulogu imaju klinički psiholozi, koji pomažu pacijentima da se suoče sa izazovima promene životnih navika i istraju u lečenju. On ističe da je reč o timskom pristupu koji, iako može delovati zahtevno, predstavlja neophodan deo uspešnog lečenja gojaznosti.

Ne možete sami sve da kontrolišete

Profesor Macut naglašava da endokrinolog ima ulogu da usmerava terapiju i prati stanje pacijenta u određenim intervalima, ali da uspešan pristup lečenju zahteva i timski rad. Pored nutricioniste, važna je i podrška psihologa, koji pomaže pacijentu da se suoči sa problemom i prihvati promene, kako bi najpre sam sa sobom doneo odluku o promeni životnih navika.

„Ja obično kažem: vi se morate sami dogovoriti. Ako ste došli kod mene na pregled, to znači da ste ipak nešto rešili. To je jako bitno. Tako je, ako ste se pojavili na pregledu, niko vas nije doveo. Svi ste već odrasli“, navodi profesor.

Prema najavama, lečenje bi danas trebalo da bude jeftinije, bar za određene kategorije stanovništva. Jedno od pitanja je dokle se stiglo sa planovima da pojedine grupe lekova pojeftine, među kojima su i oni koji se koriste u terapiji dijabetesa.

„Savremena medicina i farmacija idu ka tome da se dobijaju novi molekuli koji su veoma skupi. Onda ovi drugi lekovi prelaze u stare lekove, pa prelaze u generičke lekove, koji su mnogo jeftiniji. I mi smo u poslednje vreme svedoci, i ranije je to bilo, ali u poslednje vreme da je potreba stvarno da se nekako ljudima olakša, da oni lekovi koji nisu na listi i koji se participiraju na neki način olakšano dobijaju. I to je bila i tema mog razgovora sa predsednikom Republike, koji takođe ima veliko razumevanje za to i koji jeste periodično usmeravao ka tome", naveo je Macut.

Kako ističe, u toku su razgovori o promeni A1 liste, koju ocenjuje kao najproblematičniju, pre svega zbog visokih doplata koje terete pacijente.

"Vi imate A listu koja je obavezna u potpunosti samo sa osnovnom participacijom, onda imate A1 listu. Ove druge liste nisu toliko bitne za opštu populaciju", rekao je profesor.

Kako participaciju smanjiti da bi ljudima to nešto bilo omogućeno

„Imamo inovativne lekove i neke malo manje ili lekove starijeg datuma i sada se dosta radi na tome. Mi ćemo da usvojimo jednu revidiranu formu tih cena i mislim da će se svim oblastima u medicini pružiti i jedan ravnomerni pristup i fer odnos, ali i solidarnost. Ipak, mora da postoji neka i međusobna solidarnost između svih grupa i lekova i pacijenata i farmaceutskih kompanija. To je jedna velika i široka priča i to je jako skupo“, jasan je profesor.

Naglašava da svaka promena prolazi kroz utvrđenu proceduru usvajanja regulative u okviru Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i izražava nadu da će se u skorije vreme, najkasnije do kraja leta, ublažiti cenovni pritisak na lekove. Kako navodi, nije moguće sve lekove u potpunosti učiniti besplatnim, jer svi imaju svoj značaj, ali neki su važniji od drugih u terapijskom smislu.

„Imamo deset-jedanaest grupa lekova i ja se nadam da ćemo u svim tim grupama da nađemo prostora da se smanji cena“, rekao je na kraju razgovora prof. dr Đuro Macut, endokrinolog i predsednik Vlade Srbije.