Zašto je važno da u srednjim godinama sačuvate mozak za budućnost i kako da počnete

Prateći kako se mozak menja tokom života, neuronaučnici su se uglavnom usredsređivali na početak i kraj tog puta: na brz razvoj i preoblikovanje neuronskih veza u detinjstvu i adolescenciji, kao i na propadanje povezano sa starošću.

„Srednje godine smo na neki način preskočili“, ističe dr Sebastijan Dom-Hansen, bioinformatičar sa Univerzitetskog koledža u Korku u Irskoj.

Za to postoje dobri razlozi. Promene u strukturi i funkciji mozga najlakše je uočiti snimanjem kada su najizraženije. Kada je reč o kognitivnom opadanju i demenciji, „većina onoga što nas zanima najupadljivije se ispoljava posle šezdesete godine“, objašnjava Dom-Hansen.

Međutim, poslednjih godina istraživači sve pažljivije proučavaju mozak ljudi srednjeg životnog doba i otkrivaju niz suptilnih, ali značajnih promena koje se javljaju između 40. i 65. godine. Upravo taj period postaje ključan za prepoznavanje problema koji će se ispoljiti tek mnogo kasnije.

Prelomna tačka u životu mozga

„Zamislite srednje godine kao vrh obrnute krive u obliku slova U“, kaže dr Ahmad Hariri, profesor neuronauke na Univerzitetu Djuk u Severnoj Karolini.

Prve decenije života provodimo na uzlaznoj putanji, razvijajući i usavršavajući mozak. Potom sledi dug period postepenog gubitka tih sposobnosti.

„Usmeriti pažnju na srednje godine znači produžiti taj ravni deo na vrhu krive i odložiti silaznu putanju“, ističe Hariri.

Prema preglednoj studiji koju su 2024. godine objavili Dom-Hansen i njegovi saradnici, među najvažnijim promenama u ovom životnom dobu nalaze se one koje se odnose na povezanost mozga – sposobnost neurona da šalju signale na velike udaljenosti i način na koji mozak organizuje obradu informacija u različitim regijama.

Ta povezanost dostiže vrhunac upravo u srednjim godinama, nakon čega počinje naglo da opada.

Obim tog pada povezan je i sa kognitivnim sposobnostima, posebno sa pamćenjem svakodnevnih događaja.

„Mozak tokom srednjih godina prolazi kroz neku vrstu prekretnice“, napominje Dom-Hansen, naglašavajući da upravo taj period otvara mogućnost da se na vreme uoče budući problemi.

Praćenje ovih promena nije jednostavno. Neke moždane mreže povećavaju međusobnu povezanost kako bi nadoknadile gubitke u drugim delovima mozga, a način na koji se sve to odvija značajno varira od osobe do osobe.

Testovi krvi koji mogu da otkriju rizik godinama unapred

Dobra vest je da se pojavljuju novi načini za rano otkrivanje kognitivnog opadanja i demencije.

Jedan od najupečatljivijih su testovi biomarkera iz krvi, koji mogu da otkriju prisustvo nepravilno savijenih proteina amiloid-beta i tau, za koje se smatra da izazivaju Alchajmerovu bolest – najčešći oblik demencije – mnogo pre pojave simptoma.

Ovi testovi bi jednog dana mogli da postanu deo redovne medicinske prakse, pa čak i rutinskih pregleda. Danas su već dostupni i direktno zainteresovanima.

Ipak, većina neurologa poziva na oprez. Najveći broj istraživanja sproveden je na starijim osobama, a još važnije je to što neće svi koji imaju nakupine ovih proteina razviti Alchajmerovu bolest.

Biološke godine važnije od kalendara

Drugi pristup zasniva se na novim metodama merenja biološkog starenja, koje se ne poklapa uvek sa brojem godina koje neko ima.

Tim koji je predvodio Ahmad Hariri predstavio je 2025. godine alat koji na osnovu jednog magnetnorezonantnog snimanja mozga može da proceni brzinu biološkog starenja osobe u 45. godini života.

Kada su istraživači analizirali snimke drugih ljudi, otkrili su da oni koji biološki stare brže imaju izraženije smanjenje hipokampusa – dela mozga ključnog za pamćenje – kao i lošije rezultate na kognitivnim testovima.

Kod njih je takođe postojala veća verovatnoća da će u narednim godinama razviti kognitivna oštećenja i demenciju.

„Naš alat u osnovi meri ubrzano starenje u srednjem životnom dobu, ali istovremeno predviđa buduću demenciju kod ljudi u kasnim šezdesetim, sedamdesetim i osamdesetim godinama“, objašnjava Hariri.

Ipak, on naglašava da ovaj metod još nije dovoljno pouzdan za individualna predviđanja.

Šta već danas možemo da primetimo

Dok naučnici traže pouzdanije alate, postoje signali na koje svako može da obrati pažnju.

Studija objavljena početkom ove godine pokazala je povezanost između šest specifičnih psiholoških i kognitivnih simptoma depresije u srednjem životnom dobu i povećanog rizika od demencije kasnije u životu.

Među njima su gubitak samopouzdanja i osećaj stalne nervoze i napetosti.

„Ovi simptomi mogu biti veoma rani znaci promena u mozgu, čak dvadeset godina pre pojave demencije“, ističe Gil Livingston, profesorka psihijatrije na Univerzitetskom koledžu u Londonu i koautorka studije.

Prema njenim rečima, način na koji razmišljamo i osećamo se možda je podjednako informativan, a možda čak i važniji od snimaka mozga i biomarkera, ali za sada nema dovoljno dokaza da se to sa sigurnošću tvrdi.

Livingstonova podseća i da već postoje dobro poznati pokazatelji zdravlja mozga i rizika od demencije, poput krvnog pritiska i nivoa holesterola, koji se lako mogu kontrolisati. „Ne smemo ih zanemariti“, naglašava profesorka.

Životne navike koje mogu da odlože demenciju

Sve više dokaza pokazuje da usvajanje zdravijeg načina života u srednjim godinama može značajno povećati otpornost mozga na kognitivno propadanje i čak „spreči“ demenciju – u smislu da se njen početak može toliko odložiti da se simptomi nikada ne pojave tokom života.

Najnoviji izveštaj Lansetove komisije za demenciju, objavljen 2024. godine, zaključuje da bi čak 45 odsto slučajeva demencije moglo da bude izbegnuto ako se utiče na ključne faktore rizika.

Među njima su: visok krvni pritisak, gojaznost, pušenje, prekomerna upotreba alkohola, socijalna izolacija, depresija, nedostatak fizičke aktivnosti.

Upravo u srednjim godinama promena ovih navika ima najveći uticaj na rizik od razvoja demencije u starosti.

Najbolje vreme za ulaganje u mozak je sada

Dok čekamo pouzdane i pristupačne testove iz krvi, kao i zaista efikasne terapije protiv demencije, srednje godine predstavljaju dragocen prozor mogućnosti za očuvanje zdravlja mozga.

Gil Livingston to poredi sa razmišljanjem o penziji: što ranije počnete da „ulažete“ u zdravlje mozga – na primer kontrolom krvnog pritiska – to će dugoročne koristi biti veće.

„Ako čekate predugo, imaćete manju kognitivnu rezervu u kasnijim godinama“, kaže ona.

„Što ranije počnete, razlika će biti veća.“