Elektronske cigarete i vejpove koriste i 11-godišnjaci – kako utiču na dečja pluća i mozak

Elektronske cigarete, i pored upozorenja da škode zdravlju, i dalje su popularne u Evropi, posebno među mladima.

Doktorka medicinskih nauka iz oblasti javnog zdravlja dr Jasmina Radojlović rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da se spušta granica konzumiranja elektronskih cigareta i vejpova – čak i deca od 11 godina konzumiraju ovakve cigarete.

Navodi da oni koji koriste vejpove smatraju da nisu uživaoci duvana i da je to način da se reši zavisnosti od klasičnih cigareta.

Međutim, elektronske cigarete imaju ozbiljan efekat na ćelije koje oblažu disajne puteve. To potvrđuje rad srpskih naučnika koji je nedavno krunisan objavljivanjem naučne studije.

Razlike između klasičnih cigareta i elektronskih

Govoreći o razlici između klasičnih cigareta i elektronskih, dr Radojlović objašnjava da u običnom duvanu pored nikotina ima drugih kancerogenih hemijskih jedinjenja koja su opasna za zdravlje.

S druge strane, elektronske cigarete i vejpovi su bazirani na vodenoj pari, ali u sebi imaju etinol, teške metale i druga jedinjenja koja imaju dodatne mnogo veće posledice po naše zdravlje, posebno za populaciju čija se pluća još razvijaju.

Takođe, ovakve cigarete utiču i na centralni nervni sistem i mozak koji je motor našeg organizma.

„Vi smanjujete kognitivne sposobnosti deteta, ono zaboravlja, nema pažnju i koncentraciju, manji fond reči. Sve je to ozbiljan problem“, rekla je dr Radojlović.

Procene pokazuju da čak 90 odsto proizvoda dolazi iz Kine, dok značajan deo na evropsko tržište stiže kroz neregularne kanale.

„Kina je broj jedan po pitanju tehnologije i oni privlače mladu populaciju tako što imaju te elektronske cigarete u različitim oblicima, bojama, ukusima manga, mente, ali to je sve fasada. Mladima izgleda primamljivo da uđu i krenu u to, misle da je to atraktivno i 'in'“, navela je dr Radojlović. 

Kako se suočiti sa problemom elektronskih cigareta

Da bi se rešio problem elektronskih cigareta, potreban je multidisciplinarni pristup koji bi obuhvatio porodicu i školu.

„Porodica treba da se okrene deci, roditelji moraju da prate dete i njegove reakcije. Treba da se uključe predškolske ustanove jer se već kod dece od 5-6 godina javljaju devijantna ponašanja. Funkcija škole više nije vaspitna, uglavnom se učitelji u nižim razredima fokusiraju na obrazovnu funkciju, mora da se vrati i vaspitna“, navela je dr Radojlović.

Sagovornica RTS-a se zalaže i za uvođenje zdravstvenog vaspitanja u osnovne škole i nemedicinske srednje škole. Poručuje i da treba podizati svest šire populacije bazarima zdravlja na mestima gde se kreće puno ljudi.