Hantavirus na kruzeru odneo tri života – šta je „mišja groznica“ i da li postoji opasnost za Srbiju

Gostujući u Jutarnjem programu, dr Vladan Šaponjić navodi da se preko kanala Svetske zdravstvene organizacije prate sve informacije u vezi sa slučajevima na brodu.

„Do sad je obolelo šest osoba, tri su nažalost preminule. U toku su klinička, epidemiološka i laboratorijska ispitivanja na samom brodu i očekujemo da, kad se ona završe, dobijemo mnogo više informacija o tome“, kaže dr Šaponjić.

Dva različita oblika bolesti

Doktor objašnjava da hantavirus nije jedan virus, već velika grupa od oko 40 virusa koji izazivaju različite oblike oboljenja širom sveta.

„U Aziji i Evropi radi se o takozvanoj mišjoj groznici ili hemoragijskoj groznici sa bubrežnim sindromom, koji se javlja i u našoj zemlji i regionu. U Južnoj i Severnoj Americi se uglavnom ispoljava kao hantavirusni plućni ili pulmonalni sindrom, što se i dogodilo kod ljudi na ovom kruzeru“, ističe dr Šaponjić.

Plućni sindrom ima mnogo težu kliničku sliku i visoku stopu smrtnosti, koja se kreće između 30 i 50 odsto. Bolest u početku liči na grip, ali brzo prelazi u tešku upalu pluća koja često ima fatalan ishod.

Kako se virus prenosi

Najčešći način prenosa hantavirusa je preko izlučevina zaraženih glodara. Do infekcije dolazi udisanjem prašine kontaminirane urinom ili izmetom, kao i konzumiranjem zagađene hrane i vode.

Ipak, slučajevi na kruzeru ukazuju i na mogućnost međuljudskog prenosa, koji je veoma redak.

„Retki su slučajevi prenosa sa čoveka na čoveka. To se dešava isključivo kod virusa koji su prisutni na teritoriji Južne i Severne Amerike. U ovoj situaciji na kruzeru, po svoj prilici, radilo se o bar dva ili tri slučaja prenosa sa čoveka na čoveka. Jedan od obolelih je brodski lekar, a drugi turistički vodič, koji su verovatno pružili pomoć prvim obolelim“, objasnio je doktor.

„Mišja groznica“ u Srbiji

Govoreći o situaciji u Srbiji, dr Šaponjić je naveo da se kod nas javlja blaži oblik bolesti, poznat kao mišja groznica, koji pre svega pogađa bubrege.

„Smrtnost je značajno niža i iznosi od pet do 10 odsto“, navodi doktor.

Broj obolelih varira iz godine u godinu, u zavisnosti od aktivnosti glodara. Prošle godine u Srbiji su zabeležena dva slučaja, dok je prethodne godine registrovano 11 obolelih i jedan smrtni ishod.

Nema opasnosti za građane Srbije

Na pitanje da li postoji opasnost da se zaraza sa kruzera proširi i van broda, Šaponjić je poručio da razloga za zabrinutost nema.

„Trenutno rizik od ove situacije apsolutno ne postoji, naročito ne za našu zemlju i građane. Preduzimaju se mere i putnici moraju da sačekaju da se završe sva ispitivanja da bi sa sigurnošću mogli da budu pušteni“, zaključuje dr Vladan Šaponjić.

Pošto ne postoji licencirana vakcina protiv hantavirusa, lekari savetuju oprez prilikom boravka u prirodi i čišćenja objekata u kojima se dugo nije boravilo. Preporučuje se vlažno čišćenje kako bi se izbeglo podizanje prašine koja može biti kontaminirana virusom.