Zujanje u ušima i hemija mozga: Novo istraživanje otkriva moguću ključnu vezu

Tinitus, stanje koje milioni ljudi širom sveta opisuju kao uporno zujanje, pištanje ili brujanje u ušima, mogao bi biti bliže povezan sa hemijom mozga nego što se do sada mislilo.

Novo istraživanje ukazuje na značajnu ulogu jednog ključnog neurotransmitera u nastanku ovog poremećaja, što bi u budućnosti moglo dovesti do preciznijih i efikasnijih načina lečenja.

Iako se tinitus često dovodi u vezu sa oštećenjem sluha ili izloženošću glasnoj buci, naučnici sve više sumnjaju da se njegovi koreni nalaze dublje – u načinu na koji mozak obrađuje zvučne signale.

Neurotransmiter serotonin, najpoznatiji po svojoj ulozi u regulisanju raspoloženja, takođe može uticati na težinu tinitusa, otkrilo je novo istraživanje.

Prema studiji naučnika u SAD i Kini na miševima, povećanje signalizacije serotonina u određenom moždanom krugu povećalo je ponašanja povezana sa neurološkim poremećajem.

Pošto je serotonin često usmeren na ublažavanje simptoma depresije i anksioznosti, ovo otkriće bi moglo pomoći u razvoju tretmana koji ublažavaju ova stanja bez pogoršanja tinitusa.

„Sumnjali smo da serotonin ima veze sa tinitusom, ali nismo zaista razumeli kako. Sada smo, koristeći ponašanje miševe, pronašli određeno moždano kolo koje uključuje serotonin i koje ide direktno u slušni sistem – i otkrili smo da može izazvati efekte slične tinitusu“, kaže neuronaučnik Ženg-Ćuan Tang sa Univerziteta Anhui u Kini.

Mnogi pacijenti koji pate od tinitusa, prijavljuju i ansioznost i depresivna stanja

Tinitus se obično definiše kao „fantomski“ zvuk koji čuje samo pacijent, često visokofrekventno zvonjenje, šištanje, zujanje ili pulsiranje. Neki od osnovnih mehanizama su poznati, kao što su gubitak sluha ili nakupljanje cerumena, ali u mnogim slučajevima izgleda da je u pitanju neurološki problem, generisan ne u ušima već u sistemu funkcionisanja mozga.

Teško je opisati neumoljivu patnju slušnog sistema koji jednostavno neće da se ućuti, ali mnogi pacijenti takođe prijavljuju depresiju, anksioznost i suicidalne ideje. Lečenje ovih poremećaja raspoloženja često uključuje klasu lekova koji se nazivaju selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), koji blokiraju reapsorpciju serotonina u neuronima, povećavajući signalizaciju serotonina.

Nekoliko studija u poslednjih nekoliko decenija ukazalo je na vezu serotonina i tinitusa, ali su nedostajali direktni dokazi o vezi i mehanizmu. Da bi istražili ovaj mehanizam, istraživači su osmislili eksperiment na miševima.

Prvo su mapirali put od regiona koji proizvodi serotonin u moždanom stablu, do slušnog regiona. Taj put pomaže u regulisanju načina na koji se zvučni signali obrađuju u mozgu. Zatim su genetski izmenili miševe tako da mogu da koriste ili svetlost ili lekove za aktiviranje neurona koji oslobađaju serotonin.

Miševi sa uključenim serotoninskim kolima i kontrolna grupa miševa su zatim testirani korišćenjem nekoliko modela kako bi se videlo da li se ponašaju na način koji sugeriše da doživljavaju subjektivni zvuk.

„Kada stimulišete ove serotonergijske neurone, možemo videti da to stimuliše aktivnost u slušnom regionu mozga. Takođe smo videli da se životinje tada ponašaju kao da pate od tinitusa. Drugim rečima, to proizvodi simptome koje bismo očekivali da se dožive kao tinitus kod ljudi", kaže neurolog Lorens Trasel sa Univerziteta za zdravlje i nauku Oregona.

Kada su koristili inhibitorne alate da bi potpuno isključili ovo serotonergičko-slušno kolo, ponašanje slično tinitusu kod miševa se smanjilo. I konačno, kada su koristili glasnu buku da bi izazvali tinitus, miševi su se ponašali na isti način kao kada je aktivnost serotonina bila pojačana.

Rezultati ukazuju na to da je veza između serotonina i tinitusa stvarna i da ovo moždano kolo može igrati direktnu ulogu u stvaranju fantomskih zvukova koje doživljavaju pacijenti, što zahteva dalja istraživanja na ljudima.

Takođe ukazuje na to da lečenje depresije ili anksioznosti koja se javlja sa tinitusom zahteva opreznost u procesu lečenja.

„Naša studija ukazuje na delikatnu ravnotežu. Možda je moguće razviti lekove specifične za ćelije ili regione mozga koji usmeravaju povišenje serotonina u nekim regionima mozga, ali ne i u drugima. Na taj način, možda je moguće odvojiti korisne i važne efekte antidepresiva od potencijalno štetnih efekata na sluh", dodaje dr Trasel.

Nalazi su objavljeni u Proceedings of the National Academy of Sciences.