Parovi dele iznenađujući procenat crevnih bakterija koje mogu uticati na zdravlje

Od rođenja, ljudski mikrobiom oblikuju naše interakcije. Najpre se to odnosi na kontakt sa majkom, koja donosi raznovrsne mikroorganizme koji grade naš imuni i digestivni sistem. Kako starimo, društvene interakcije sa našom bliskom zajednicom nastavljaju da utiču na ovaj osetljivi ekosistem.

Ljudi sa kojima živimo imaju ogroman uticaj na to koje mikrobe imamo u našem mikrobiomu. Zapravo, smatra se da partneri dele oko 30% svojih rezidentnih mikroba samo u crevima. Ali nisu samo mikrobi u našim crevima slični onima kod našeg partnera. Mikrobi u mnogim drugim delovima tela takođe mogu biti isti kao i kod osobe sa kojom delimo životni prostor – a to bi potencijalno moglo uticati na vaše zdravlje.

Crevni mikrobiom

Smatra se da ishrana i način života imaju najveći uticaj na sastav crevnog mikrobioma. Ali studije na parovima su otkrile da život sa partnerom takođe može uticati na taj mikrobiom. Parovi koji žive zajedno mogu deliti 13% do 30% crevnih bakterija. Ovo je tačno čak i kada se izuzme ishrana (koju mnogi parovi takođe redovno dele).
Istraživanja takođe pokazuju da parovi koji žive zajedno imaju veću mikrobnu raznolikost u poređenju sa ljudima koji žive sami.

Ovo su dobre vesti za parove koji žive zajedno, jer je raznovrsniji crevni mikrobiom povezan sa manjim rizikom od sindroma iritabilnog creva, kardiovaskularnih bolesti i potencijalno visokog šećera u krvi.

„Istraživanja pokazuju da neke vrste bakterija koje parovi dele mogu imati različite efekte na zdravlje. Uzmimo za primer bakterije iz porodice ruminococcus . Dok su neke vrste ruminoccocus-a korisne za zdravlje, druge su povezane sa negativnim zdravstvenim ishodima, uključujući dijabetes i sindrom iritabilnog creva", kažu prof. mikrobne bioinformatike Konor Mihan i Žanel Mverinde doktorantkinja na katedri za mikrobiologiju kože, oboje sa Univerziteta Notingem Trent.

Dakle, ove bakterije ne moraju uvek da koriste svim demografskim grupama, što ističe složenost crevnih bakterija koje žive u njima i njihov uticaj na zdravlje.

Oralni mikrobiom

Deljenje oralnog mikrobioma sa našim partnerima može delovati očigledno s obzirom na to da redovno razmenjujemo pljuvačku kada se ljubimo. Samo poljubac od deset sekundi može razmeniti do 80 miliona bakterija. Što više poljubaca par podeli, to će više zajedničkih pljuvačnih bakterija imati.

Iako će većina ovih bakterija brzo proći kroz naša usta i u creva kada progutamo pljuvačku, istraživanja pokazuju da parovi zapravo dele mnoge iste dugoročne mikrobe na jeziku koji čine osnovu oralnog mikrobioma. Istraživanja čak sugerišu da parovi koji žive zajedno dele 38% oralnog mikrobioma – u poređenju sa samo 3% kod parova koji ne žive zajedno.

Deljenje ovog dela oralnog mikrobioma može imati mnoge potencijalne zdravstvene posledice. Zdrav oralni mikrobiom je važan za zaštitu od karijesa i ima antiinflamatorna svojstva. Neki istraživači takođe sugerišu da se zdravstveni efekti oralnog mikrobioma mogu proširiti čak do creva i nervnog sistema. Ali neke od bakterija koje parovi imaju tendenciju da dele takođe mogu imati potencijalno štetne posledice po zdravlje.

„Parovi imaju veću verovatnoću da imaju sličan broj bakterija neisseria u crevima u poređenju sa samcima. Neisseria može da ostane u ustima duže vreme bez izazivanja bolesti. Neke bakterije iz porodice neisseria mogu biti štetne i mogu izazvati meningitis. Pa ipak, neke bakterije istog roda se zapravo bore protiv ovih vrsta koje izazivaju meningitis, sprečavajući ih da se prekomerno razmnože i izazovu štetu", upozorili su stručnjaci sa Univerziteta Notingem Trent. 

Dakle, iako možda želite da izbegavate ljubljenje nekoga kada je bolestan iz očiglednih razloga, ispostavlja se da poljubac čak i kada ste zdravi, može preneti sve vrste bakterija. Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se zaista razumeo kakav je ukupni efekat deljenja ovih bakterija sa partnerom na zdravlje.

Mikrobiom kože

Mikrobiom kože je najjedinstveniji i najpersonalizovaniji mikrobiom, prilagođen svakoj osobi. Ponekad se čak naziva i našim mikrobnim otiskom prsta. Kao najizloženiji mikrobiom, mikrobiom kože se razvio tako da se može prilagoditi spoljnim faktorima kao što su klima i kozmetički proizvodi. Bez obzira na sve, ove bakterije naporno rade da bi održale ravnotežu.

Bliski kontakt sa našim partnerima – pa čak i sa kućnim ljubimcima – ima ogroman uticaj na to koje bakterije žive na našoj koži. Nakon upoređivanja crevnog i usne mikrobiome, istraživači su otkrili da je mikrobiom kože najsličniji kod parova.

Nisu samo bakterije na rukama ili šakama zajedničke. Istraživanja pokazuju da parovi dele 35% bakterija koje žive na stopalima i oko 17,5% bakterija na kapcima.

„Možda vam čak nije potrebno ni da dodirnete partnera da biste imali iste bakterije na koži kao i on. Smatra se da faktori poput spavanja u istom krevetu i hodanja po istim površinama objašnjavaju zašto je tako veliki deo našeg kožnog mikrobioma sličan. To je zato što ljudi prirodno izbacuju bakterije na sličan način kao što psi izbacuju krzno. Ostavljamo tragove naših bakterija na svemu čega se dotaknemo – a takođe lako pokupimo bakterije iz našeg okruženja", objasnili su Konor Mihan i Žanel Mverinde.

Zajednički efekat života u paru na mikrobiom kože je toliko veliki da su istraživači koristeći kompjuterske modele mogli precizno da predvide čak 86% parova koji žive zajedno samo na osnovu njihovih individualnih bakterijskih uzoraka.

Ali, iako je jasno da parovi dele veliki deo istog mikrobioma kože, zdravstveni efekat koji to ima trenutno nije poznat. „Iako deljenje bakterija sa partnerom može zvučati alarmantno, često nema razloga za zabrinutost. Bakterije uče naša tela kako da se bore protiv infekcija, pomažu nam da svarimo hranu, pa čak i da proizvodimo ključne hranljive materije. Bakterije koje delimo sa partnerima su često bezopasne i ponekad koriste našem zdravlju", zaključili su autori članka o zajedičkim mikrobiomima kod partnera koji je objavljen u časopisu The Conversation.