Crni oblaci, kiša pomešana sa naftom – toksikolog upozorava na opasnost po vazduh i zdravlje

Komentarišući snimke gustih oblaka dima koji se dižu iznad pogođenih naftnih postrojenja, profesor Kovačević ističe da već sam vizuelni utisak govori koliko je situacija ozbiljna.

Prema njegovim rečima, nije reč samo o jednom stubu dima koji se vidi iznad požara, već o širem atmosferskom efektu koji se primećuje nad celim gradom. Posebno upečatljivim smatra prizore jutra u Teheranu, kada se dim delimično rasprši i kada se vidi kako je nad gradom nastala tamna izmaglica.

Kovačević podseća da se u savremenim sukobima koriste sva raspoloživa sredstva koja mogu da izazovu razaranja i oslobađanje toksičnih materija. Kako navodi, ne moraju uvek da se koriste klasični bojni otrovi da bi došlo do ozbiljnog zagađenja – dovoljno je da se gađaju industrijski objekti, posebno oni koji su povezani sa proizvodnjom energije i hemijskom industrijom.

„Nije sve što se oslobađa u takvim situacijama radioaktivno, ali je i te kako toksično“, ukazuje profesor.

Šta se oslobađa u vazduh

Uništavanje naftnih postrojenja dovodi do oslobađanja velikih količina ugljovodonika. Reč je, kako objašnjava toksikolog, pre svega o alifatičnim i aromatičnim ugljovodonicima – osnovnim komponentama nafte i njenih derivata. Kada se takve materije nađu u atmosferi usled požara i eksplozija, one se raspadaju i kombinuju u različite hemijske smeše koje mogu biti veoma štetne po ljudsko zdravlje.

Poseban problem predstavljaju mikročestice koje nastaju u tim procesima. Kovačević naglašava da su to čestice submikronske, pa čak i nano veličine, koje se veoma lako odvajaju od primarnih materija i prelaze u vazduh.

„Kada se jednom nađu u atmosferi, one se vrlo brzo raspršuju i stvaraju različite kombinacije hemijskih jedinjenja“, objašnjava toksikolog.

Vazduh je, kako ističe, prvi medijum koji te čestice prenosi. Međutim, njihov put se tu ne završava. Posle izvesnog vremena, one se kroz padavine ponovo vraćaju na zemlju, pa se tako kontaminacija prenosi i na vodu i zemljište.

Kombinovano dejstvo toksičnih materija

Kovačević podseća da u prirodi nijedna materija ne deluje izolovano. Hemijske supstance koje se oslobađaju u takvim situacijama najčešće deluju kombinovano, a njihovi efekti mogu biti kumulativni i sinergijski.

„To znači da se u vazduhu stvara mešavina različitih materija koje zajedno mogu da imaju jači i opasniji efekat nego svaka pojedinačno“, naglašava toksikolog.

Upravo takve mešavine mogu da dovedu do simptoma o kojima se već izveštava u Iranu. Građani se, naime, žale na otežano disanje, peckanje očiju, iritaciju sluzokože i kašalj.

Toksikolog objašnjava da takvi simptomi ukazuju na visoku koncentraciju štetnih materija u takozvanoj „disajnoj zoni“, odnosno u sloju vazduha koji ljudi neposredno udišu.

Od vazduha do lanca ishrane

Pored vazduha, značajnu ulogu u širenju zagađenja ima i voda. Kada se toksične čestice spuste na zemlju kroz kišu, one mogu da uđu u zemljište i da postepeno postanu deo ekosistema.

Sledeći korak u tom procesu jeste ulazak u lanac ishrane. Kovačević ističe da je to praktično neizbežan proces.

Podseća da postoje brojna iskustva iz ranijih sukoba i ekoloških katastrofa, gde su sprovođeni opsežni monitorinzi životne sredine. Takva istraživanja obuhvataju kontrolu celokupnog ekosistema – od vazduha i vode do biljnog i životinjskog sveta.

„Kontroliše se cela flora i fauna, biljni i životinjski svet. Istražuju se ne samo ljudi, već i domaće i divlje životinje, jer one često prve pokazuju posledice kontaminacije“, objašnjava dr Kovačević.

Opasna mešavina gasova

Osvrćući se na snimke požara u Teheranu, kaže da ga je posebno iznenadila pojava plamena koji se širi ulicama. To, kako objašnjava, ukazuje na prisustvo velikog broja zapaljivih gasova ugljenične strukture.

Pored ugljovodonika, u takvim požarima nastaju i brojni drugi gasovi – pre svega sumporni i nitrozni. Upravo kombinacija tih supstanci, naglašava, stvara veoma toksičnu atmosferu.

„Ta mešavina gasova može da ima snažno toksično dejstvo na ljudski organizam.“

Može li zagađenje stići do Evrope

Kada je reč o mogućnosti da se zagađenje proširi izvan regiona Bliskog istoka, Kovačević smatra da pojedine čestice teoretski mogu da dospeju i do udaljenijih područja, pa i do Evrope. Ipak, naglašava da je u tom slučaju ključan faktor koncentracija.

„Može da se desi da pojedina čestica stigne i na veće udaljenosti, ali je presudna količina i koncentracija tih materija“, objašnjava toksikolog.

Dodaje da je upravo koncentracija određene materije ono što određuje njen toksični efekat.

„Svaka materija u određenoj koncentraciji može postati otrov“, podseća Kovačević.

Dugoročne posledice po zdravlje

Govoreći šire o zagađenju životne sredine, on ukazuje da je kontaminacija danas postala globalna pojava. Kao primer navodi rezultate istraživanja na morskim životinjama, koji pokazuju da se štetne materije mogu naći i u najudaljenijim delovima planete.

Prema njegovim rečima, ljudski organizam nema mogućnost da se prilagodi takvim toksičnim uticajima bez posledica. Zbog toga se, kako kaže, u mnogim zemljama beleže poremećaji u zdravstvenom stanju stanovništva, uključujući promene u strukturi obolevanja, smrtnosti i rađanja.

„Te anomalije koje se javljaju jesu dugoročne posledice kontaminacije“, zaključuje toksikolog dr Radomir Kovačević, na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.