Instagram uvodi obaveštavanje roditelja o pretragama sadržaja o samopovređivanju

Obaveštenja će roditeljima stizati putem mejla, SMS-a ili aplikacije WhatsApp, uz smernice kako da započnu razgovor sa detetom o mentalnom zdravlju. Primena mere najpre počinje u Sjedinjenim Američkim Državama, Ujedinjenom Kraljevstvu, Australiji i Kanadi. Istovremeno, u Los Anđelesu  se vodi sudski proces u kojem se razmatra da li su pojedine platforme, uključujući Jutjub namerno kreirane tako da izazivaju zavisnost kod mladih.

Povodom nove mere, o granici između brige i privatnosti, kao i o uticaju društvenih mreža na mentalno zdravlje mladih, govorio je psihijatar prof. dr Vladimir Diligenski.

Uticaj ratnih vesti na psihu mladih

Osvrćući se na aktuelne vesti sa Bliskog istoka i rat u Ukrajini, Diligenski ističe da takvi događaji neminovno utiču na psihu ljudi, uključujući i mlade.

„Naravno da nas to potresa, jer nam nije daleko. I sami smo bili na poprištu sličnih događaja. Znamo koliko je to razarajuće. Teško je psihološki sve to sabrati i obraditi“, navodi on, dodajući da dva velika rata u relativnoj blizini „nisu dobra priča".

Suicid kod mladih: impulsivnost i izostanak plana

Kada je reč o deci i adolescentima, prof. Diligenski naglašava da je jedan od ključnih problema to što roditelji često ne znaju šta se dešava u glavi njihove dece.

Kao najčešće uzroke koji mogu dovesti do suicidalnih misli navodi probleme iz neposredne sredine – svađe sa najbližima, sukobe u porodici, ignorisanje od strane vršnjaka, ljubavne probleme ili druge stresne situacije koje su za mlade izuzetno teške i stresne.

Posebno ističe da kod dece i adolescenata često ne postoji dugoročan plan: „Oni odluku donesu ad hoc u kratkom vremenskom roku, ne razmišljajući mnogo. Upravo u tome je teža situacija – nemate vremena da intervenišete“.

Prema rečima profesora Diligenskog, roditelji bi posebnu pažnju trebalo da obrate na takozvane „apel fenomene“ – situacije u kojima dete verbalno nagovesti da mu je teško, na primer izjavama poput: „Ne živi mi se“.

Takve rečenice, ističe, su poziv u pomoć i signal da je neophodan razgovor: „Kad god je dete utučeno, roditelji moraju da nađu vremena za razgovor. To je najbolja preventiva“.

Dodaje da se problemi često javljaju u kontekstu vršnjačkog nasilja, ali i da ignorisanje može biti teži oblik nasilja od otvorenog sukoba.

Uloga društvenih mreža

Društvene mreže, prema oceni prof. Diligenskog, ubrzavaju širenje štetnih sadržaja i mogu mladima da pruže konkretne „instrukcije“ u vezi sa samopovređivanjem. Ipak, smatra da zabrane i tehničke mere mogu sprečiti trenutnu impulsivnu reakciju, ali da same po sebi nisu dovoljne.

„Najviše treba raditi na porodici u bazi, gde treba – na poverenju i pažnji. Roditelji su ti koji prvi mogu da primete da je dete u krizi i da reaguju i onda treba razgovarati sa njima o tome šta je u pitanju“, naglašava.

Ukoliko roditelj, koji je zapravo neko ko je glavni ko treba da interveniše, posumnja da dete ima ozbiljan problem, prof. Diligenski savetuje obraćanje stručnjaku.

„Postoje ljudi koji znaju kako da priđu detetu i kako da pomognu, i na koji način treba to razrešiti. Odluke dece su impulsivne, ali se mogu brzo i razrešiti ako se na vreme reaguje“, ističe i pozorava i na osećaj krivice koji roditelji često osećaju nakon tragičnih ishoda, naglašavajući da je najveća kazna gubitak deteta, kao i da takve situacije ostavljaju dubok trag na čitavu porodicu.

Zdrava porodica kao osnov mentalnog zdravlja

Profesor Diligenski je istakao da je zdrava porodična sredina ključna za mentalno zdravlje dece.

Bez obzira na to da li su u pitanju problemi sa vršnjacima, školom ili ljubavni izazovi, porodica je ta koja može da pruži najveću podršku. Pored roditelja, važnu ulogu mogu imati i nastavnici i profesori, koji kroz dobar odnos sa učenicima mogu na vreme uočiti da nešto nije u redu.

Cela okolina ima ulogu u odrastanju deteta. „Radnici koji rade u prosveti, i obično profesori koji imaju dobar odnos sa đacima, oni to dobro mogu da nanjuše", dodao je prof. dr Vladimir Diligenski.