Dve srpske doktorke u trci za prestižnog medicinskog oskara – inovativna mini-tableta za novorođenčad

Profesorka Medicinskog fakulteta Milica Bajčetić i doktorka Jelena Čolić našle su se među 18 najboljih istraživača iz 11 zemalja srednje i istočne Evrope, čiji su radovi izabrani u konkurenciji od 246 naučnih radova.

„Prvi put u svetu, imemo jedno inovativno rešenje za najmlađe pacijente, kao što su novorođenčad i odojčad, jer oni ne mogu da koriste standardne tablete. Zahvaljujući projektu na kojem smo radili proteklih 15 godina dobili smo rešenje za najmlađe pacijente koji imaju srčanu slabost usled urođenih mana i diletacione kardiomiopatije“, objašnjava Bajčetićeva.

Najmanja tableta je dva milimetra u prečniku i u kontaktu sa pljuvačkom se razlaže i resorbuje. Na taj način može precizno da se dozira lek što do sada nije bio slučaj.

„Novorođenčad i odojčad smo do sada nazivali ‚terapijskom sirčadi‘, jer do sada nisu imali prilagođene načine davanja terapije. Zbog toga je ova inovacija veoma značajna zato što imamo novu formulaciju, a sa drugog aspekta i što imamo lek enalapril, koji je dugo u upotrebi, ali nismo imali informacija kako se ponaša u organizmu male dece“, ističe profesorka Medicinskog fakulteta.

Puno truda je uloženo u razvoj nove tablete. Krenulo je 2010. godine – priprema dokumentacije, konkurisanje kod Evropske komisije za novčana sredstva. Nakon dobijanja novca 2012. godine počelo je istraživanje koje je okončano 2019. godine, pa onda objavljivanje izveštaja i sređivanje rezultata. Sada je krenula i publikacija.

„Vrlo je značajno što su mladi lekari u timu naučili mnogo toga o tome kako se sprovode ovakva istraživanja i oni će moći u budućnosti da nastave sa ovakvim radom. Iz projekta su koji sam vodila izašle su i tri veoma kvalitetne doktorske disertacije, dve u našoj zemlji, što je jako značajno za razvoj nauke u Srbiji“, navodi Bajčetićeva.

Doziranje i primena lekova kod novorođenčadi do sada je bio najnerazvijeniji deo farmakologije, a ova inovacija će se koristiti i u primeni drugih lekova.

Ti postoji i potencijalna mogućnost i za veterinarsku upotrebu, pošto „svi koji imaju ljubimce znaju koliko je teško lečiti kada tabletu treba da podelite na pet ili deset delova“.

Smanjena i odgovorna upotreba antibiotika

Ono što je takođe značajno na polju farmakologije jeste što je Srbija veoma napredovala u odgovornom korišćenju i doziranju antibiotika.

„Zahvaljujući brojnim kampanjama, kao i opsežnom edukacijom više od 2.000 pedijatara i 400 medicinskih sestara, 6.000 farmaceuta – sve je to rezultiralo smanjenjem upotrebe antibiotika za 32,8 odsto u pedijatrijskog populaciji“, kaže profesorka Medicinskog fakulteta.

Što se tiče potrošnje na primarnom nivou, Srbija je ispod evropskog proseka, koji iznosi 18 dnevno definisanih doza. U Srbiji se ona kreće od 10 do 12.

I dalje, kako kaže, postoji problem sa strukturom lekova koji se prepisuju, jer se u Srbiji daju lekovi koji nisu prvog izbora, zbog čega je veća opasnost za razvoj rezistencije.