Svaki peti predškolac ima alergiju na hranu: vrtići pred sve većim izazovom

Gost Jutarnjeg programa, dr Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženje pedijatara Srbije ističe da u tom pogledu Srbija ne odstupa od evropskih i svetskih trendova.

„Ne razlikujemo se mnogo od situacije u Evropi i svetu, gde je porast alergijskih bolesti zaista izuzetan“, navodi doktor i dodaje da, ukoliko se alergijama na hranu pridruže i one na respiratorne alergene, „gotovo svako četvrto, pa i treće dete u predškolskom uzrastu iskusi neki oblik alergije“.

Naglašava da ovako zabrinjavajući podaci imaju više uzroka. Jedan od njih je, kako kaže, bolja i preciznija dijagnostika.

„Ranije su najčešće kašalj, bolovi u trbuhu, prolivi, povraćanje, promene po koži, bili pripisivani čestim prehladama ili recimo nekim infekcijama, a sada to bolje dijagnostikujemo i jasno je da nakon alergoloških testiranja smo svesni da se u stvari radi o alergiji, a ne o nekom procesu izazvanom infekcijom“, naglašava gost Jutarnjeg programa.

Drugi važan faktor je takozvana higijenska hipoteza, koja polazi od toga da je savremeno okruženje znatno čistije nego u prošlosti. U takvim uslovima, imuni sistem „ se 'zbuni' i ne može da prepozna pravog neprijatelja, pa reaguje na alergene“.

Doktror Konstantinidis posebno upozorava da ne treba mešati netoleranciju na gluten, odnosno glutensku enteropatiju, sa pravom alergijom, ali dodaje da su upravo navedeni alergeni najčešći uzrok problema kod dece. Kikiriki izdvaja kao posebno opasan, jer može da izazove izuzetno burne reakcije.

„On može da napravi veoma burne reakcije, za razliku od proteina kravljeg mleka ili belanceta jajeta, koji najčešće ne daju tako dramatičnu kliničku sliku.“

Novi alergeni

Pored poznatih, sve više pažnje privlače i takozvani „novi“ alergeni, koji su često skriveni i prisutni u tragovima u proizvodima koji se svakodnevno koriste. „To je upravo karakteristika alergija – dovoljna je minimalna količina alergena da izazove reakciju.“

Imunološki sistem, objašnjava doktor, evolucijski je prilagođen borbi protiv bakterija, virusa i parazita, ali u uslovima smanjenog kontakta sa tim „prirodnim neprijateljima“, svaka strana materija može da pokrene snažan odgovor organizma.

U poslednjim godinama menjaju se i stručni stavovi u alergologiji. Neke namirnice koje su se ranije strogo izbegavale u najranijem uzrastu, sada se, pod kontrolisanim uslovima, uvode ranije kako bi se organizam na njih navikao. Ipak, dr Konstantinidis napominje da su to pitanja o kojima se odlučuje na ozbiljnim stručnim skupovima i uz individualnu procenu svakog deteta.

Kao nove i sve prisutnije alergene navodi susam, koji se često nalazi u pekarskim proizvodima, ali i u energetskim pločicama, azijskoj hrani, pa čak i u kozmetici i sapunima. Među egzotičnim voćem posebno izdvaja kivi, ali pominje i mango i avokado. Senf i celer takođe su čest uzrok reakcija, jer se nalaze u raznim prelivima, supama i polugotovim proizvodima. Paradoksalno, dodaje, alergijske reakcije mogu da izazovu i alternative kravljem mleku, poput sojinog mleka.

Dete sa alergijom u vrtiću

Sve to, kako kaže, značajno komplikuje svakodnevni život porodica. „Veoma je izazovno. Čim je svako peto dete izloženo ovom problemu, jasno je da je reč o velikom problemu“, ističe doktor.

Prema važećim propisima, predškolske ustanove dužne su da obezbede ishranu bez odgovarajućih alergena, ali je u praksi to često teško ostvarivo. Zbog toga se u velikom broju slučajeva roditelji odlučuju da sami pripremaju hranu za svoju decu, ali i to nosi određene probleme.

Sa jedne strane, roditelji su najbolje upoznati sa potrebama deteta i motivisani su da pripreme bezbedan obrok. Sa druge, postoje sanitarna ograničenja i strah od unošenja hrane spolja, zbog rizika od infekcija. „Potreban je jasan pravni osnov, izveštaj alergologa sa precizno definisanim alergenima, da bi se takav režim ishrane sproveo“, objašnjava doktor.

Poseban problem je i edukacija zaposlenih u predškolskim ustanovama. Napominje da ne postoje jasni pravilnici koji bi propisali nivo osposobljenosti vaspitača i ostalog osoblja za reagovanje u kriznim situacijama.

„To je uglavnom prepušteno menadžmentu vrtića ili domovima zdravlja u okruženju“, ali ističe da su zaposleni uglavnom motivisani i dobronamerni, kao i da kod njih postoji razumljiv strah od primene lekova, posebno adrenalinskih auto-injektora u slučajevima teških reakcija.

Pored toga, doktor napominje da i hrana koja se posebno priprema treba da podrazumeva i posebnu prostoriju i posuđe. „To je najčešći razlog zbog čega se recimo alergija javi iako je hrana hipoalergena. Jer je dovoljan minimalan kontakt, recimo sa radnom površinom ili sa tim priborom kojim se sprema, da se prenese alergen i dovoljna je minimalna količina da izazove alergiju.“

„Mi kontrolišemo alergiju, ne ona nas“

Još jedna važna činjenica je da se alergije na orašaste plodove, ribu i morske plodove često javljaju kasnije, nakon predškolskog uzrasta.

„Šansa za povlačenje alergije je velika, posebno kada je reč o alergiji na proteine kravljeg mleka i jaja.“ Za kikiriki, kao i za ribu i morske plodove, alergija je najčešće doživotna, ali u velikom procentu slučajeva druge alergije se vremenom povlače.

Dr Georgios Konstantinidis na kraju gostovanja u Jutarnjem programa naglašava da je alergija dijagnoza, ne ograničenje. „Mi kontrolišemo alergiju, a ne ona nas.“ Taj stav, naglašava, treba da bude vodilja u brizi o deci sa alergijama i u stvaranju bezbednijeg okruženja za njihov rast i razvoj.