Izgubljene godine zdravog života – da li će nas plastika razboleti do 2040. godine

Zagađenja koja su loša za naše zdravlje potiču od gasova staklene bašte, od zagađenja vazduha, kao i otrovnih hemikalija i korišćenja plastike u svakodnevnom životu, zaključak je mnogobrojnih istraživačkih studija.

Изгубљене године здравог живота – да ли ће нас пластика разболети до 2040. године

Istraživanje koje je objavljeno u časopisu Lancet Planetary Health, izdvojilo je negativne posledice koje utiču na naše zdravlje.Na svaku od faza našeg životnog ciklusa utiče zagađenje plastikom: od vađenja fosilnih goriva i proizvodnje materijala do njihovog odlaganja u životnu okolinu.

Kao posledica ovih zagađenja javljaju se respiratorne bolesti, rak, alergije...niz različitih obolenja.

Tim istrtaživača londonskog univerziteta LSHTM, kao i Univerzitet u Tuluzu, koristio je modeliranje kako bi uporedio nekoliko različitih scenarija proizvodnje, potrošnje i kontrole plastičnog otpada u periodu od 2016.do 2040. godine.

Istraživanja naučnika upućuju nas na činjenicu da bi se negativni zdravstveni učinci od plastike mogli udvostručiti.

Zagađenje vazduha i sve manja dostupnost izvorima vode

Istraživači napominju da je ovo jedna od prvih studija koja se bavi analizom broja „izgubljenih“ godina zdravog života, zbog zagađenja plastike u svetu. Ako se nešto ne promeni posledice po zdravlje mogle bi da se povećaju do 2040. godine.

Autorka studije Megan Dinej istakla je da se krivica često prebacuje na pojedinačne potrošače plastike, ali svi imamo važnu ulogu u smanjenju korišćenja plastike, kako bi se problem zagađenja sveo na minimum. Analiza pokazuje da je potrebna zakonska promena kada je korišćenje plastike u pitanju.

Plastika ozbiljno ugrožava zdravlje ljudi i ekosisteme, a rizici se često potcenjuju.Najveći problem su mikro i nanoplastika, kao i hemikalije poput ftalata, bisfenola i PFAS jedinjenja.

Po sadašnjem tempu proizvodnja plastike do 2040. godine mogla bi da se utrostruči i da premaši milijardu tona godišnje.

Svetski fond za divlje životinje upozorio je da slamke i drugi plastični otpad predstavljaju rizik za životinje ako se ne odlože na odgovarajući način, jer ih mnoge morske životinje pogrešno smatraju hranom.