Bebe na zimskom vazduhu – šta kažu pedijatri o skandinavskoj praksi i da li je primenljiva kod nas

Gostujući u Jutarnjem programu, dr Snežana Rsovac ističe da ova praksa u Skandinaviji ima dugu tradiciju i kulturološku pozadinu, ali i da nije bez rizika.

„Postoji opasnost i studije govore o tome, ali to je kultura koja se već više od 100 godina primenjuje“, napominje doktorka, dodajući da su klimatski uslovi i navike stanovništva značajno uticali na takav pristup.

Prema njenim rečima, u Finskoj i drugim severnim zemljama bebe već od druge nedelje ili drugog meseca života redovno dremaju napolju, i to do druge godine. „Bebe kod njih od drugog meseca, nekada već i od druge nedelje, pa do druge godine redovno dremkaju u tim kolicima napolju sat i po do tri“, objašnjava doktorka.

Istraživanja su pokazala da je optimalna temperatura za takav boravak do oko minus pet stepeni, dok je minus 10 već granična, a minus 15 stepeni ne preporučuje se ni u njihovim uslovima. 

Cilj ove prakse, dodaje, nije toliko „čeličenje“ imuniteta, koliko bolji san i manji boravak u zatvorenim, potencijalno zaraženim prostorima. „Bolje spavanje, uticaj na taj ritam koji se postiže spavanjem. Ne toliko imunološki, čeličenje, koliko da nema provođenja vremena u zatvorenom prostoru i samim tim nema ni toliko infekcija“, objašnjava dr Rsovac.

Može li se ova praksa primeniti u Srbiji

Doktorka Rsovac ističe da je prilagođavanje klimatskim uslovima i navikama stanovništva ključno. „To zavisi od našeg odnosa prema hladnoći. Drugačije to podnose Skandinavci, drugačije podnose ljudi koji žive na jugu.“

Ipak, napominje da je važno da se bebe izvode napolje već od druge ili treće nedelje života, ali uz adekvatnu zaštitu i odeću. „Bebe treba izvoditi napolje, već od druge, treće nedelje života, slojevito obučeno, pamuk koji će dobro upijati i ne dozvoliti da se dete pothladi“, naglašava doktorka.

Podseća da bebe još nemaju potpuno razvijenu termoregulaciju, pa se brzo mogu i prehladiti i pregrejati. „Bebe se jako brzo prehlade, kao što se brže i pregreju, jer termoregulacija još nije sazrela“, upozorava dr Rsovac.

Bebe, objašnjava, imaju posebno smeđe masno tkivo koje pomaže u proizvodnji toplote, ali to nije dovoljno ako su izložene ekstremnoj hladnoći ili vetru. „Čim primetite da beba počinje da drhti, da je hladna glava, to je već znak da se dete uvede.“

Vetar najveći rizik

Prema rečima doktorke, zaštita od vetra je ključna. „Zaštita od vetra je najvažnija zato što on brže rashlađuje, a drugo oštećuje kožu.“

Koža kod beba je osetljiva i predstavlja važnu zaštitnu barijeru, pa je neophodno koristiti kapice, rukavice, izolovane vreće za spavanje i pokrivače, kao i zaštitu kolica od vetra. Takoće, vrlo je važno naneti odgovarajuću kremu na izložene delove tela, kako se koža ne bi oštetila.

Hladnoća ili zagađenje – šta je veći rizik

Roditelji se često plaše da izvode decu na hladnoću, ali doktorka Rsovac ističe da boravak napolju nije opasan ako je dete adekvatno obučeno i ako se prati njegovo stanje. „Ne treba da se plaše da izvode decu napolje“, dodajući da su aktivna deca, posebno predškolci, spremna za igru i sankanje na snegu.

Ipak, upozorava da veoma hladan vazduh, posebno uz vetar, može iritirati disajne puteve. Zagađenje vazduha, u kombinaciji sa vetrom, dodatno opterećuje respiratorni sistem, pa roditeljima savetuje da biraju periode dana kada je vazduh čistiji i nema magle.

Za bebe preporučuje boravak napolju od pola sata do sat vremena, dok starija deca mogu da budu napolju i duže. 

Kada je previše hladno za bebe

Granica ispod koje se boravak napolju ne preporučuje je oko minus 10 stepeni, ali doktorka ističe da je individualno stanje deteta i način oblačenja veoma važan faktor. Bebe moraju da budu slojevito obučene – pamuk, vuna, zaštitne rukavice, skafanderi – i kolica moraju biti dobro izolovana.

Zatvoreni prostori – veći rizik od hladnoće

Doktorka Rsovac posebno upozorava na boravak male dece u tržnim centrima i drugim zatvorenim prostorima sa velikim brojem ljudi. „Greška, zato što to je zatvoren prostor, zato što tu puno ljudi ima i upravo u zimskim mesecima u takvim zatvorenim prostorima se i dešava prenošenja respiratornih infekcija“, ističe.

Prema njenim rečima, boravak napolju, uz adekvatnu zaštitu, mnogo je zdravija opcija nego dugo zadržavanje u zatvorenim, gužvama ispunjenim prostorima.